Neophodno ustaliti agrarnu politiku
Predsedik Društva agrarnih ekonomista Miladin Ševarlić smatra da je stalna promena agrarne politike najveći problem srpske poljoprivrede. Poljoprivreda bi morala da dobije pet odsto garantovanih sredstava iz budžeta, što do sada nije bio slučaj, napominje Ševarlić.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, Miladin Ševarlić je upozorio da je srpska poljoprivreda izuzetno nekonkurentna, a da na to utiče više faktora.
“Jedan faktor je budžet Srbije. Poljoprivreda bi morala da dobije zakonom garantovanih pet odsto za agrarni budžet, a ne za budžet Ministarstva poljoprivrede, što do sada nikada nije bio slučaj”, navodi Ševarlić.
Ševarlić napominje da bi u takvom budžetu trebalo da se izvrše određene ispravke.
“Država daje četiri milijarde dinara subvencija za zakup državnog zemljišta, koje se mogu dobiti u samo tridesetak opština u zemlji, dok u ostalih 130 ne postoji takva mogućnost”, napominje Ševarlić.
Ševarlić kaže da se ispravke u budžetu mogu dobiti u odnosu na velike agrofirme, koje koriste podsticaje za razvoj stočarstva u neograničenom broju grla, pa se postavlja pitanje ekonomije obima i rentabilnosti proizvodnje u odnosu na sitna porodična gazdinstva.
Ševarlić ističe da je najveći problem što se iz godine u godinu menja politika u odnosu na podsticaje za investiciona ulaganja i ocenjuje da je to najslabija karika u srpskoj agrarnoj politici.
Prema njegovim rečima, problem je što Srbiji preovlađuju mala gazdinstva, koji nemaju računicu da više puta dolaze u državne institucije, da predaju i obnavljaju registraciju.
“Trebalo bi zaposliti 1.300 agronoma koj će umesto njih to raditi, čime bi se konkurentnost poljoprivrede podigla za milijardu i šesto miliona dinara”, objašljava Ševarlić.
Govoreći o fondovima EU za poljoprivredu, Ševarlić kaže da će ta sredstva doći do srpskog farmera posredno.
“To su sredstva za jačanje institucionalnih kapaciteta, da bismo uopšte mogli da koristimo sredstva iz evropskih fondova”, kaže Ševarlić.
Osvrnuvši se na komercijalne kredite za poljoprivredu, Ševarlić je istakao da bi država sa bankama trebalo da dogovori povoljnije kamate, zbog dugih reproduktivnih ciklusa u poljoprivredi.
“Istovremeno, poljoprivrednici moraju da planiraju svoje investicije dugoročnije i da prikupljaju deo svog učešća ili depozita da bi dobijali povoljnije kredite”, dodaje Ševarlić.
Proizvođači do 31. marta moraju da registruju i preregistruju svoja gazdinstva, jer bez toga neće moći da ostvare pravo na podsticaje.
preuzeto sa : rts.rs