Više od hiljadu poljoprivrednika u Srbiji u kućnoj radinosti proizvodi biodizel od soje, suncokreta i uljane repice. Male „rafinerije“ proizvode se kod nas i koštaju od 2.250 do 3.900 evra. Zarada veća nego od useva

VIŠE od 1.000 poljoprivrednika u Srbiji i nešto više u regionu, uz pomoć malih „kućnih“ mašina proizvodi biodizel za sopstvene potrebe!

I dok je u Evropi, baš kao i u mnogim zemljama sveta, sasvim normalno da se biogoriva namešavaju sa dizelom (minimum 20 odsto), kao i da se ova goriva dobijena iz obnovljivih prodaju na benzinski pumpama sa cenom od 10 do 20 odsto nižom nego „obični“ dizel, kod nas je prodaja biodizela (isključivo iz uvoza) počela tek sredinom 2012. na desetak benzinskih stanica.

Na tržištu Srbije moguće je kupiti najsavremenije mašine za proizvodnju biodizela čija cena se, u zavisnosti od kapaciteta, kreće od 2.250 (bez prese samo procesor) do 3.900 evra (kompletna linija za proizvodnju) uz čiju pomoć se može dobiti od 400 do 800 litara biodizela na dan.

– Ovo gorivo proizvedeno u našim procesorima je u skladu sa standardom EN 14214 koji propisuje Evropska unija – kaže za „Novosti“ Nataša Radovanović iz kompanije „IN pak“ iz Banatskog Karlovca, koja se bavi proizvodnjom ovih mašina od 2009.

Biodizel se ne mora mešati sa običnim dizelom osim u motorima sa emisionom klasom „euro 5“.

Sa 10 zaposlenih, bez ikakve pomoći države, ova kompanije je isporučila nekoliko hiljada mašina za proizvodnju biodizela u Srbiji i zemljama regiona.

– Mi kaskamo za Evropom bar deset godina. Isplativost proizvodnje biodizela iz uljarica je veoma velika, posebno ako imate i farmu, jer ceđenjem uljarica dobijate i stočnu hranu i ulje, odnosno biodizel – kaže Nataša Radovanović.

Biodizel je tečno gorivo proizvedeno iz biljnih ulja ili iz korišćenih ulja i masti. Biodizel veoma čisto sagoreva i podseća na standardni dizel. Proizvodi se od ulja koje se dobija od suncokreta, soje ili uljane repice pomoću metanola i katalizatora. Po hemijskom sastavu je mešavina metil-estra masnih kiselina.

U praksi, tvrde u ovoj kompaniji, sa prinosa soje od jednog hektara može da se dobije oko 400 litara biodizela, od suncokreta oko 1.500 i od uljane repice 1.600 litara biodizela.

– U Srbiji je 2011. godine posejano 165.000 hektara soje, ako uzmemo prosek od 3.000 kg po hektaru, dobijamo da je proizvedeno 495.000 tona soje. Ako iscedimo samo 10 odsti, ulja dobićemo 49.500 tona biodizela – kažu u kompaniji iz Banatskog Karlovca.

Cena evrodizela na benzinskim stanicama u Srbiji se kreće oko 150 dinara po litru. Ukoliko poljoprivrednik dobije prosečnih 3.500 kilograma uljane repice po hektaru, ostvario bi zaradu, za rod iz 2013. (cena oko 40 dinara za kilogram) oko 140.000 dinara. Ukoliko bi „iscedio“ 1.600 litara biodizela, zarada bi bila oko 240.000 dinara uz utrošak električne energije od oko dva kilovata na čas.

POZNATI KUPCI

Mnogo poznatih imena nalazi se na spisku kupaca mašina kompanije iz Banatskog Karlovca. Izdvajamo popularnog pevača Ramba Amadeusa, poznatog po borbi za ekologiju i proslavljenog košarkaša Dejana Tomaševića, koji je jednu liniju za proizvodnju biodizela poklonio jednom manastiru u Crnoj Gori.

Preuzeto sa: novosti.rs