Višnja je po značaju u Srbiji treća voćna vrsta, iza šljive i jabuke.

U poslednjih nekoliko decenija proizvodnja beleži porast, pre svega zahvaljujući širenju domaćeg ekotipa tzv. oblačinske višnje koja se lako razmnožava izdancima, rano prorodi, obilato rađa i odličnog je kvaliteta. Rast proizvodnje praćen je i rastom izvoza, tako da je Srbija danas značajan izvoznik ove vrste voća. Ovome pogoduje i činjenica da je cena višnje poslednjih godina relativno visoka.

U poslednjih desetak godina, došlo je do razvoja organske proizvodnje i izvoza višnje. U cilju unapređenja proizvodnje višnje, potrebno je unaprediti sortiment (sorte bezbojnog i obojenog soka) i poboljšati agrotehničke mere.

Plod višnje ima visoku biološku vrednost jer sadrži: 12-22% suve materije, 10-13% šećera, 1-2,4% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektina, 0,7-1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg vitamina C, značajnu količinu bojenih materija i druge korisne supstance. Plod višnje je pogodna sirovina u industriji prerade u sokove, kompote, slatka, konditorske proizvode, rakiju kao i za zamrzavanje i sušenje. Plod nekih sorti može da se koristi i kao stono voće.

Preduslovi

Očuvanje prirodnog agro-eko sistema

Za uspešnu organsku proizvdnju višnje, neophodno je poznavanje karakteristika zasada, kao i lokalnog agro-ekosistema, kako bi proizvodnja bila profitabilna, ali bez ugrožavanja biološke raznovrsnosti. Postizanje ovog cilja zavisi od primene mera koje:

Takođe je važno da ne dođe do uništavanja prirodnih skloništa i staništa korisnih insekata i drugih organizama (livade, živice, „kompenzacione“ površine). Od ukupne površine farme, takvu ulogu treba da ima 5-7% zemljišta.

U cilju unapređenja održivosti organske proizvodnje višnje, preporučuju se sledeće mere:

Osobine zemljišta

Za gajenje višnje pogodna su zemljišta na kojima je moguće izvršiti obradu na minimum 60 cm. Drenaža treba da bude takva da omogućava brzo odvođenje viška vode. Takođe, treba izbegavati vlažna zemljišta i zemljišta koja zadržavaju vodu.

Karakteristike klime

U pogledu klimatskih uslova, višnja podnosi velike nadmorske visine, a isto tako uspešno podnosi i niske zimske temperature. Cvet višnje je za razliku od drugih voćnih vrsta, veoma otporan na kasne prolećne mrazeve. Može se gajiti i u sušnim područjima, sa nivoom padavina od 400 do 500 mm godišnje. Najveći zahtevi za padavinama su od aprila do septembra, kada joj pogoduje od 360-420mm. Zbog ranog dozrevanaja plodova, navodnjavanje nije neophodno pre nastupa sušnog perioda.

Izbor lokacije i priprema

Višnja je u pogledu položaja i kvaliteta zemljišta vrlo skromna voćna vrsta, tako da se uspešno može gajiti na svim terenima. Izdanci i pupoljci su manje osetljivi u odnosu na druge koštičave voćne vrste. Ipak, više joj odgovaraju otvoreni nego zatvoreni tereni. Najbolje uspeva na obroncima i blagim padinama okrenutim jugu, jugo-istoku i istoku.

Može se uspešno gajiti na gotovo svim zemljištima, osim na previše vlažnim i teškim. Najproduktivnija je ako se zasadi na lakoj peskovitoj ilovači ili na karbonatnom černozemu umerene vlažnosti i dovoljne plodnosti. Tip zemljišta je uslovljen izborom podloge za kalemljenje.

Korenov sistem višnje ne prodire duboko u zemljište. Osnovna masa korena se nalazi na dubini od 40 do 80 cm. Koren se u širinu prostire izvan širine krune. Kruna je različite bujnosti i oblika, a najviše zavisi od sorte. Obično je okrugla, razgranata s uspravnim ili povijenim granama.

Priprema zemljišta

Koren je važan za usvajanje vode i hranljivih materija, a samim tim i za rast cele biljke. Loše karakteristike zemljišta, ograničena plodnost ili pogrešna obrada zemljišta se brzo oslikavaju u rastu stabla i formiranju krune. Propusti prilikom obrade zemljišta su naročito uočljivi kod osetljivijih i slabijih podloga za kalemljenje. Razlog tome je pre svega stres korena koji je izazvan nedostatkom kiseonika, vode ili hranljivih materija ili pak niskim temperaturama zemljišta. Stoga, tokom obrade i pripeme zemljišta treba da se primenjuju mere koje će pozitivno uticati na strukturu i životnu aktivnost u zemljištu. Idealno zemljište za voćarske kulture podrazumeva:

Priprema zemljišta pre podizanja zasada

Životni vek voćnjaka je u proseku, 15 godina. Faza pripreme zemljišta je odlučujući faktor za dugovečnost zasada. To je period kada se može uticati na održivost plodnosti i biološku aktivnost zemljišta. Važno je proveriti profil zemljišta, tj. zbijene i nepropusne slojeve. Saniranje strukturnih nepogodnosti je moguće samo u fazi pripreme zemljišta jer je rastresitost tla nemoguće ostvariti posle sadnje. Ukoliko postoje nepropusni horizonti, sadnju je nekada neophodno odložiti i za dve godine. Nepropusne zone se otklanjaju mehaničkim putem, (dubokim podrivanjem ili rigolovanjem) koje treba da se sprovede pre oranja. Po završetku duboke obrade, treba izvršiti setvu mešavine melioracionih useva koji treba da omoguće brz, gust i dubok prodor korena. Dobre melioracione mešavine brzo klijaju i optimalno koriste prostor korena. Dobra melioraciona mešavina- primer:

Da bi se postigao optimalan rast, usev ovih mešavina je neophodno preći valjkom nakon setve. Samo pri dovoljnoj vlazi ovi usevi će postići željenu gustinu. Pre sadnje voćaka, melioraciona mešavina se mora tarupirati i zaorati. Takođe, mora se proveriti da li je uspelo uklanjanjanje nepropusnih horizonata. Jednom izvedene mehaničke mere u kombinaciji sa melioracionim mešavinama biljaka, često nisu dovoljne za uspešno poboljšanje strukture i propustljivosti zemljišta. Pre sadnje treba proveriti i stanje hranljivih elemenata u zemljištu. Ukoliko je neophodno, ovo je pravi trenutak za iznošenje đubriva na celu površinu.

Sadni materijal

Sortiment

Pri podizanju zasada višnje koji je namenjen za organsku proizvodnju, obavezno treba koristiti sertifikovani sadni materijal. Podloge i kalem grančice takvog sadnog materijala, proizvedene su po programu za proizvodnju sadnog materijala u kome se vrši rigorozna kontrola i testiranje na prisustvo prouzrokovača bolesti i štetočina.

Na osnovu Pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Sl. glasnik RS”, br.48/11), korišćenje sadnog materijala iz sopstvene proizvodnje je dozvoljeno jedino pod uslovom da se takav sadni materijal koristi za sopstvene potrebe i da je proizveden u skladu sa metodama organske proizvodnje. Zabranjena je upotreba sadnog mateijala koji je dobijen korišćenjem genetski modifikovanih organizama. Na osnovu člana 16. Zakona o organskoj proizvodnji („Sl. glasnik RS”, br.30/10), reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje.
Prema istom zakonu, proizvodnja semena metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena, rasada i sadnog materijala, uz primenu metoda organske proizvodnje.
U izuzetnim slučajevima, proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje, pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji i ako:

Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije, proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija, a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.

Izbor biljnog materijala za sadnju uslovljen je načinom berbe. Kalemljenje na divlju trešnju (Prunus avium) i magrivu (Prunus mahaleb) se vrši isključivo kada će se berba vršiti ručno. U ovim slučajevima, visina debla iznosi oko 60 cm. U slučaju mašinske berbe, obavezna podloga je divlja trešnja. Visina slobodnog stabla u tom slučaju treba da iznosi 70-80cm. Za solidno formiranje krošnje, neophodno je ostaviti 4-5 jačih lastara. Biljka treba da ima snažan korenov sistem i deblo.

Podloge

Magriva

Ovo jedna od najrasprostranjenijih podloga. Daje biljke manje bujnosti u odnosu na divlju trešnju, što predstavlja prednost prilikom berbe. Kao podloga, odlikuje se visokom otpornošću prema prema suši i krečnjaku i dobro se razvija na siromašnim i skeletnim zemljištima, a pogodna je i za glinovita zemljišta.

Magriva

Je tolerantna na gljive prouzrokovače truleži korena (Phytophthora spp.) Divlja trešnja Ovo je, takođe veoma rasprostranjena podloga. Pokazuje dobar afinitet pri kalemljenju. Jedna od loših karakteristika je velika bujnost. Ova podloga „ne podnosi“ vlažna i teška zemljišta jer na njima propada od asfiksije (gušenja), verticiliozne uvelosti i drugih oboljenja korenovog sistema.

Gizela 5

Ovo je slabo bujna podloga koja se preporučuje za guste zasade, u uslovima kada je moguće obezbediti zalivanje. U takvim uslovima se postižu odlični prinosi. Jedna od glavnih karakteristika sorti kalemljenih na ovoj podlozi, je da vrlo rano stupaju na rod.

Divlja trešnja (Prunus avium)

Se, kao podloga, preporučuje za područja sa težim zemljištem i dovoljnim količinama padavina u toku leta. Na podlozi magriva (Prunus mahaleb), uspečno se vrši proizvodnja višnje na lakšim i suvljim zemljištima sa različitim profilom.

Ona je takođe pogodna i za teža zemljišta (crnica, les), u područjima sa malom količinom padavina u toku leta. Iskustva sa podlogom gizela 5 su različita. U Mađarskoj se nisu pokazali dobri rezultati, gde je u prve 3 godine proizvodnja zadovoljavajuća, a kasnije, sorte imaju sitne plodove. Ova podloga ispoljava dobre karakteristike na kiselom zemljištu, gde je ujednačena klima i gde ima dovoljno padavina, a nije pogodna za peskovita zemljišta.

U poslednje vreme postoji veći broj ogleda sa novim podlogama, kao što su podloge tipa „Weiroot“, koje su se dobro pokazale sa sortom Schattenmorelle. Takođe, sa podlogom gizela 5 su dobijeni dobri rezultati kada su na njoj kalemljene sorte morina i safir.

Sorte

Izbor sorte je ključan faktor za postizanje dobrog kvaliteta plodova i standarda u proizvodnji. Pri izboru sorte treba voditi računa da se sačuva biološka raznovrsnost, što je jedan od osnovnih principa organske proizvodnje. Na izbor utiču sledeće osobine sorte: prinos, organoleptičke karakteristike, krupnoća plodova, otpornost plodova na manipulisanje tokom berbe i pakovanja, vreme cvetanja i zrenja, otpornost, odnosno tolerantnost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Posebnu pažnju treba obratiti na sorte oprašivače koje treba da budu zastupljene u zasadu sa ne manje od 15% od ukupnog broja stabala u zasadu. Da bi se povećala efikasnost oprašivanja po 1 ha, u zasad višnje treba postaviti 3-5 košnica sa pčelama. Solitarne pčele, kao što je Osmia cornuta, veoma su važne za oprašivanje u lošijim vremenskim uslovima. Postavljanje snopova trske ili kućica, doprinosi održavanju populacije ove korisne vrste.

Višnja se uglavnom gaji radi dalje prerade u voćni sok ili za konzerviranje. Udeo višnje na tržištu svežeg voća je relativno mali. Za proizvodnju sokova se traže sorte sa postojanom bojom i izbalansiranim odnosom šećera i kiseline. Pored sorte Schattenmorelle, u tu svrhu traže se i morina, mađarska grozdasta i topas, a njihove karakteristike su date na slici.

Prinos višnje zavisi i od toga da li se radi o samooplodnim sortama, delimično samooplodnim ili o samosterilnim sortama. Ukoliko se u višnjik doda oko 20% stabala sorte za oplodnju, kod samooplodnih sorti može doći do znatnog povećanja prinosa. Koncentracija na samo jednu sortu u višnjiku podrazumeva izuzetno intenzivan rad u vreme berbe. Stoga se preporučuje uzgoj većeg broja sorti radi različitog vremena sazrevanja. To takođe može da umanji pojavu bolesti kod osetljivih sorti.

Pri izboru sorte za organsku proizvodnju višnje, treba voditi računa o rodnosti (prinosu) i kvalitetu ploda, ali i o osetljivosti prema najvažnijim oboljenjima kao što su: moniliozno sušenje cvetova i grančica i trulež plodova, lisna pegavost (Blumeriella jaapii) i bakterioze. Pri podizanju novog voćnjaka, veoma je važno uzeti u obzir rezultate istraživanja i ogleda iz regiona kao i uključiti lokalnu savetodavnu službu, jer je poznato da se različite sorte drugačije ponašaju u različitim regionima i proizvodnim uslovima.

U okviru programa stvaranja sorti višnje otpornih prema Blumeriella jaapii (Rehm) v. Arx i Monilinia ssp. u Mađarskoj, prva priznata sorta je Czengodi, koja je odličnog kvaliteta ploda, a koja se može gajiti bez primene fungicida (Apostol, 1999). U novije vreme su priznate dve nove sorte otporne prema ovim patogenima: VI. – 3/48 i IV. – 2/152 – Piramis (Apostol, 2005).

Programom stvaranja sorti otpornih prema Blumeriella jaapii (Rehm) v. Arx, Monilinia ssp. i PNDV u Nemačkoj, pored nešto ranije stvorenih sorti morina, safir, topas, korund i karneol, izdvojene su i tri nove: Jade, Rubellit i Achat. Sve se odlikuju visokim kvalitetom ploda i samooplodne su (Wolfram B., 2000).
Čengedi (Csengödi) je mađarska sorta nastala selekcijom iz prirodne populacije. Stablo je bujno, a redovno i obilno rađa. Rodnost se postepeno povećava tako da posle osme godine veoma obilno rađa. Otporna je prema prouzrokovaču pegavosti lišća, moniliji, citosporozi i zato se preporučuje za plantažno gajenje u organskoj proizvodnji. Otporna je prema moniliozama, a osnov otpornosti je hipersenzibilna reakcija. Cveta srednje rano i samooplodna je. Može da se koristi kao stono voće i za industrijsku preradu.

Kereška (Körösi meggy) je klon mađarske sorte pandi. Ranije je bila vrlo raširena sorta u našoj zemlji, ali je napuštena i iskrčena zbog niske rodnosti. Sorta je verovatno najkvalitetnijeg ploda. Samobesplodna je i inkopatibilna sa mnogim sortama. Novija zapažanja pokazuju da dobro rađa kada se gaji sa reksele, keleris i umbra koje su joj dobri oprašivači. Plod joj je izuzetno krupan (6-7g), najboljeg kvaliteta. Po odvajanju peteljke sok ne curi. Uz adekvatne oprašivače može se preporučiti za gajenje kao izrazito stona sorta kao i za sve vidove prerade.

Gorsemska je belgijska sorta mutant sorte lotova. Umerene je bujnosti, a rađa na slamastim grančicama i treba je redovno rezati. Srednje je otporna prema niskim temperaturama i otporna prema veđini prouzrokovača bolesti. Koštica se lako odvaja od mezokarpa. Može se brati mehanizovano jer se peteljka lako odvaja od ploda, a sok iz ploda nakon toga ne curi. Plodovi su pogodni za sve vidove prerade.

Erdi jubileum je sorta vrhunskog kvaliteta ploda. Ima čvrst i obojen plod, dobar ukus, malu košticu. Ne menja boju u preradi. Kasno cveta i samooplodna je. Kasno prorodi, ali kasnije dobro rađa, ima bujno stablo. Plodovi mogu biti na stablu i tri nedelje, a da nema truljenja. Bere se obično kada su rastvorljive suve materije 13%, a nakon tri nedelje postiže i 22-23%. Ne opada, ali se može mehanizovano brati, sok ne curi iz ploda prilikom berbe. U smrzavanju zadržava miris i aromu. Na našim prostorima zri u trećoj dekadi juna.

Lara je novija domaća sorta, stvorena u INI „Agroekonomik“ u Beogradu. Cveta srednje rano i samooplodna je. Rano prorodi i rađa redovno i obilno. Sazreva u drugoj polovini juna. Stablo je umerene bujnosti, a prema autorima sorte Mišiću i saradnicima, nije osetljiva prema prouzrokovačima pegavosti lišća i moniliozi. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 5,5g, eliptičnog je oblika, ima sjajnu pokožicu intenzivnocrvene boje, obojen sok, a ukus je blago nakiseleo i prijatan.

Šumadinka je domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Stablo je srednje bujno sa loptastom i razgranatom krunom, oborenih grana. Relativno je otporna prema niskim zimskim temperaturama i suši, a manje osetljiva prema pegavosti lišća. Cveta srednje rano i samooplodna je, a sazreva u prvoj dekadi jula. Rano prorodi i rađa redovno i obilno, sa prinosom i 30-35 t/ha. Plod je krupan, prosečne mase oko 6 g. Meso ploda je tamnocrveno, sočno, kiselo, izrazito aromatično i vrlo kvalitetno. Plod se srednje odvaja od peteljke, slabije je transportabilnosti i pri mehanizovanoj berbi puca. Pogodna je za stonu upotrebu i sve vidove industrijske prerade.

Oblačinska višnja je veoma rasprostranjena sorta (ekotip) u Srbiji, poznata i kao „Cigančica“. Karakteriše je visok sadržaj bojenih materija, što je čini interesantnom za konditorsku industriju, proizvodnju sokova i likera.  Otporna je prema niskim temperaturama, kao i prema suši. Za razliku od ostalih sorti višnje, ona se razmnožava ožiljenim izdancima. U zavisnosti od područja, zri od početka treće dekade juna do sredine jula. Redovno rađa.

Oblačinska višnja ne spada u sorte, već je to ekotip koji se razvio i prilagodio ekološkim i edafskim uslovima određenog geografskog područja. Poreklo oblačinske višnje nije utvrđeno. Pod pojmom oblačinska višnja podrazumeva se velika i vrlo heterogena populacija višnje koja potiče iz sela Oblačine i okoline. Poljoprivredni proizvodjači lako su razmnožavali oblačinsku višnju izdancima, pa je postojeća populacija postala pretežno vegetativnim putem. Ne treba, međutim isključiti mogućnost da je i generativni način razmnožavanja (semenom) uticao na stvaranje ovako heterogene populacije oblačinske višnje. Veliki broj problema koji se javlja pri razmnožavanju i eksploataciji, potiče od toga što ona nije jedan klon, već smeša velikog broja klonova. Poslednjih godina, ponovo se intenzivira podizanje novih zasada pod ovom kulturom koja je pre svega namenjena za industrijsku preradu.

U većem broju zemalja, kod velikih proizvođača se izvodi klonska selekcija iz populacije oblačinske višnje, proučavanjem i odabiranjem klonova boljih svojstava za proizvodnju i preradu od proseka populacije. To bi mogao biti vrlo značajan doprinos unapređenju njene proizvodnje. Oblačinska višnja je po habitusu slabo do srednje bujna. Kruna je loptasta do široko piramidalna, gusta. Grane su sa kratkim internodijama i celom su dužinom obučene rodnim drvetom (majskim buketićima) kao u sper tipova. Lišće je tamnozeleno. Pošto se razmnožava izdancima, oblačinska višnja se gaji na sopstvenom korenu. Obično se sadi na rastojanju 4x3m, mada već postoje i zasadi kod kojih je redno rastojanje manje od 1,5m. Otporna je prema niskim zimskim temperaturama, mada kasni prolećni mrazevi mogu da nanesu velike  štete ovoj kulturi. Dobro podnosi suve terene i tipična vinogradarska zemljišta.

Koristi se i kao podloga za višnju i trešnju, ali zbog slabog korenovog sistema i velikog broja izdanaka, ne postižu se zadovoljavajući efekti. Cveta srednje rano. Samooplodna je. Prorodi u trećoj godini posle sadnje. Rađa vrlo dobro (15-30 t/ha). Plod je sitan (oko 3 g), loptast do loptasto-kolačast, dosta ujadnečene krupnoće i sazrevanja. Pokožica je tamnocrvena, tanka. Meso je crveno, srednje čvrsto, sočno, dosta kiselo, aromatično i kvalitetno. Sok je crven i bogat rastvorljivom suvom materijom, ukupnim šećerima, ukupnim kiselinama i vitaminima. Koštica je sitna do srednje krupna (0,3g) i relativno se lako odvaja od mesa. Plod se srazmerno lako odvaja od peteljke, dobro je zapečaćen (ne curi), pa dobro podnosi prevoz i može da se sačuva 3-5 dana u svežem stanju. Znatan deo proizvodnje u Srbiji se izvozi u zemlje zapadne Evrope i to kao smrznuta ili konzervisana višnja i kao koncentrovani sok. Oblačinska višnja se gaji uglavnom u područjima gde ima radne snage za berbu jer zbog plitkog korenovog sistema nije pogodna za mehanizovanu berbu.

Agro-tehničke mere

Plodored

U voćnjaku u kome se primenjuje organska proizvodnja, plodored ne podrazumeva promenu osnovne ekonomske kulture (višnje), nego diverzifikaciju vegetacije koja raste uz osnovnu gajenu kulturu u samom voćnjaku. Ova praksa gajenja tzv. pokrovnih useva, naučno dokazano, pozitivno utiče na očuvanje populacije korisnih insekata, vezivanje azota, čuvanje vlage u zemljištu, ostvarivanje dobrog vodno- vazdušnog režima i slično.

Pokrovni usev

Koraci i odluke pri izboru i upravljanju pokrovnim usevima:
1. Koji su vaši ciljevi i prioriteti pri gajenju pokrovnih useva? Definišite ih i poređajte po prioritetima! Na primer: suzbijanje korova, dobijanje bolje strukture zemljišta, dodavanje organske materije zemljištu, povećanje plodnosti (fiksacija azota), privlačenje i održavanje populacije korisnih insekata, korišćenje pokrovnog useva kao zamke za štetne insekte itd.

2. Uzmite u obzir klimu, padavine, tip zemljišta, eroziju zemljišta itd.
3. Opišite željeni razvoj i karakteristike: Kakav korenov sistem ima pokrovna kultura? Da li će ponovo izrasti nakon uklanjanja? Da li fiksira azot? Koliko biomase proizvedi? Koliko vremena je neophodno da se ukloni? Kada treba da se unese u zemljište? Da li će se samostalno rasejati? Ima li potencijal da postane korovska ukoliko pređe u stadijum semena? Da li privlači insekte i koju vrstu? Da li će, kao stanište, doprineti razvoju korisnih insekata? Da li privlači štetne insekte? Može li se koristiti kao zamka za štetne insekte?

4. Uzmite u obzir neophodnu agrotehniku i vreme: Kada i kako treba da sejem pokrovni usev? Kako mogu da ga proizvedem tako da doprinese stvaranju organske materije ili fiksaciji azota? Postoje li ograničenja u pogledu primene agrotehničkih mera? Koju opremu i mehanizaciju treba da posedujem? Koja je cena semena? Treba li da izvršim inokulaciju semena radi povećanja azotofiksacije? Da li je za moju specifičnu situaciju bolja setvena mešavina ili smenjivanje pokrovnih useva?

Sistem uzgoja

Prilikom sadnje stabala višnje, korišćenje potpora obično nije neophodno. Po nekad se uvode u proizvodnju u slučaju slabobujnih podloga. Kod intenzivnih zasada neophodano je napraviti razmak između redova od 4,5m, a između stabala 2,5-3m. Veliki razmak u redu, zahtevaju biljke koje imaju jači razvoj korena ili one koje su zasađene u zemljište koje pogoduje jačem razvoju korenovog sistema. Kod kalemljenja na magrivu (Prunus mahaleb) ili na divlju trešnju, koje po sortnim karakteristikama mogu imati vretenast ili žbunast uzgojni oblik, međuredni razmak treba da iznosi 3,5-4 m, a razmak između stabala 2-2,5 m. Zasad višnje se planira za period od 15-20 godina. Za njegovu dugovečnost je odlučujuće zdravstveno stanje, kao i rodni kapacitet. Najveći rizici su naravno, bolesti kao što je moniliozno sušenje, lisna pegavost (Blumeriella jaapii) i bakterioze, kao i opasnost od preranog propadanja stabala usled nepravilne rezidbe.

Ishrana

Zemljište je izuzetno kompleksan živi organizam. Puno pojedinačnih faktora (sadržaj humusa, pH- vrednost, biološka aktivnost, sadržaj hranljivih materija, sadržaj vode, soli,struktura zemljišta) su u međusobnim odnosima i utiču jedan na drugi. Putem obrade zemljišta i đubrenja, uzgajivač voća ima direktan uticaj na te odnose.

Cilj agrotehničkih mera u organskoj proizvodnji nije direktna ishrana biljaka kroz lakorastvorljiva đubriva, već ishrana biljaka kroz život zemljišta. To znači da je optimalno snabdevanje biljke hranljivim materijama moguće samo kroz dobro razvijen korenov sistem i dovoljan priliv organskih materija.

Sve mere nege zeljišta imaju za cilj povećanje njegove plodnosti. Grafik 1 pokazuje da je prinos svakogstabla, kao i njegova sposobnost odbrane od bolesti i štetočina, u direktnoj zavisnosti od zemljišta. Puferska svojstva zemljišta imaju izuzetan značaj u smanjenju emisija štetnih materija. Zdravo zemljište smanjuje ispiranje i time održava plodnost. Organska proizvodnja teži samoregulaciji bolesti i štetnih organizama.

Najveći značaj ima azot koji direktno utiče na izgradnju proteina, hlorofila i enzima.

Nedostatak azota može veoma negativno da utiče na fotosintezu. Količina azota u zemljištu kontroliše se N-min metodom. Za proizvodnju višnje neophodno je da N-min metoda u proleće pokaže da je u zemljištu prisutno 40-50 kgN/ha, u sloju 0-60 cm. Ukoliko je vrednost azota, određena N-min metodom niža od navedene, preporučuje se đubrenje u zavisnosti od jačine rasta stabla u prethodnoj godini.

Zbog kompleksnosti zemljišta, nije jednostavno dati analizu razvoja drveta, u odnosu na analizu zemljišta. Za uzgajivače voća, od izuzetnog značaja je međusoban odnos same gajene kulture i zemljišta. Stoga se u organskoj proizvodnji teži sagledavanju više analiza istovremeno da bi se dobila prava slika o potrebama biljke za dodatnim hranivima. Pri tome se koriste: analiza zemljišnih proba u kombinaciji sa laboratorijskim analizama, analiza lista, posmatranje stanja i izgleda listova i druge metode.

U saglasnosti sa opštim preporukama za održavanje plodnosti zemljišta u organskoj proizvodnji, neophodno je izvršiti pedološku analizu:

Đubrenje u organskoj proizvodnji se vrši na osnovu analize zemljišta i prinosa, a u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje, a lista dozvoljenih sredstava je data u Prilogu 1. Sprovodi se nakon primene drugih mera za održavanje plodnosti (plodored, zelenišno đubrenje, kompostiranje itd.).

Stajnjak, osoka i urin domaćih životinja, kompost od biljnih otpadaka (zajedno sa prirodnim organsko-biološkim dodacima i đubrivima), predstavljaju osnovu za ishranu biljaka u organskoj proizvodnji.

Višnja, kao i njoj slične vrste voćaka, sadrži u plodovima najviše vodu i šećere i nema visoke zahteve prema hranivima, u poređenju sa drugim vrstama. Zbog toga se dobar deo potreba višnje za đubrivima može zadovoljiti u toku zasnivanja zasada, međurednim usevima i malčom, kao i dodavanjem kreča i kamenog brašna.

Orijentacione vrednosti đubrenja koje zadovoljavaju potrebe biljaka:

Navodnjavanje

Navodnjavanje plavljenjem nije preporučljivo. Za navodnjvanje se preporučuje primena sistema „kap po kap“ primenom optimalne količine vode, do zadovoljenja poljskog vodnog kapaciteta. Prosečne sezonske potrebe za navodnjavanjem, u zavisnosti od lokaliteta, iznose oko 1.500 m3/ha. Navedena količina vode se dodaje u nekoliko navrata. Potrebno je uzvršiti hemijsku analizu vode za navodnjavanje a poželjni parametri su dati u tabeli.

Bolesti, štetočine i korovi

Najvažnije bolesti višnje su: moniliozno sušenje cvetova i grančica, trulež plodova (Monilinia laxa), šupljikavost lista (Stigmina carpophyla), ljubičasta pegavost (Blumeriella jaapii) i rak korena (Phytophtora spp.). Štetočine koje se redovno javljaju i za koje su neophodne mere zaštite su: biljna vaš (Myzus cerasi), trešnjina muva (Rhagoletis cerasi), višnjin svrdlaš (Rhynchites auratus), mali mrazovac (Operophtera brumata), potkornjak (Scolytus rugulosus) i žilogriz (Capnodis tenebrionis). U kratkim crtama dajemo opis najvažnijih bolesti i štetočina.

Moniliozno sušenje cvetova, grančica i trulež plodova (prouzrokovač Monilinia laxa)

Simptomi bolesti manifestuju se na cvetovima, grančicama i plodovima. Bolest se prvo javlja na cvetovima koji se suše i opadaju. Zaraza se širi i na grančice koje se suše. Plodovi zahvaćeni gljivom trule, a na površini se pojavljuju koncentrični krugovi spora gljive. Napadnuti plodovi ne opadaju već se sasuše (mumificiraju) i sledeće godine su izvor nove zaraze. U tom smislu uklanjanje obolelih plodova je važna agrotehnička mera u sprečavanju bolesti. Spore kojima se gljiva širi u toku vegetacije nastaju na temperaturi iznad 100С i pri viskoj relativnoj vlažnosti. Spore se šire vetrom i insektima. Plodovi sa mehaničkim oštećenjima su najpodložniji truleži. Najvažniji period zaštite je cvetanje.

Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi)

Odrasle jedinke su 3,5-5mm, boja tela im je crna sa žutim tačkama na grudima. Krila su providna, sa 4 tamne linije po kojima se prepoznaju. Larva je krem bele boje, duga 4-6 mm. Muva se pojavljuje kajem maja. Jedinke polažu jaja (50-80 komada) tokom sunčanog perioda, 10-15 dana nakon početka leta. Štetočina se prvo razvija na trešnji, a nakon toga napada višnju. Oštećeni plodovi podložni su napadu gljiva koje izazivaju trulež.

Trešnjina biljna vaš (Myzus cerasi)

Odrasle jedinke su dugačke oko 2mm i crne su boje. Prezimljava u stadijumu jajeta na kori stabla. U zavisnosti od uslova, iz jaja se pile ženke krajem marta – početkom aprila, nakon čega se razvija više generacija. Hrani se na naličju lišća i izaziva njegov zastoj u porastu i kovrdžanje. Napadnuto lišće posećuju mravi, što predstavlja indirektan pokazatelj napada.

Višnjin svrdlaš (Rhynchites auratus)

Polaže jaja u mlade plodove, pošto prethodno rilicom izbuši rupu. Larve se ubušuju u košticu u razvoju i tu završavaju svoje razviće. U vreme sazrevanja plodova, larva napušta plod i odlazi u zemlju gde prezimljava. Tokom prve tri godine posle sadnje, obavezno se vrši obrada zemljišta oko biljaka, u prečniku od 2 m. Time se sprečava konkurencija korovskih biljaka i omogućava razvoj korena. Međuredni prostor se tarupira ili kosi. Ako se kosi, biljna masa se odlaže u zonu reda gde se razlaže i poboljšava plodnost. U prvoj godini po zasnivanju ne treba kositi međuredni prostor više od 3 puta i ne niže od 5 do 10 cm, jer biljke ponovnim razvojem troše azot iz zemljišta. Time se i smanjuju troškovi rada, a omogućava korisnim vrstama da se hane polenom i nektarom cvetajućih biljaka. Za preporuku je da se ne kosi cela površina voćnjaka odjednom, već u neoliko navrata da bi se obezbedio kontinuitet cvetanja pokrovnih biljaka. Bar godinu dana pre zasnivanja zasada, oko i/ili u voćnjaku, treba formirati “koridore” mešanog bilja koje cveta u različito vreme. Koridore mogu sačinjavati različite biljne vrste koje se alternativno zasejavaju da bi se produžio period cvetanja i poboljšala kontrola štetočina.

Berba

Berba se vrši kada plodovi postignu optimalnu obojenost i čvrstinu, karakterstičnu za sortu. Parametri koji se koriste za određivanje momenta berbe su: obojenost pokožice i tvrdoća ploda (mesa). Plod zajedno sa peteljkom treba brati u hladnijem periodu dana. Pored ručnog branja, višnja se može brati i mehanizovano, u zavisnosti od namene plodova. Ako se plodovi beru za
svežu upotrebu i prodaju na pijacama, berba se odvija ručno, a u slučaju industrijske prerade moguća je mehanizovana berba tresačima.

Berba treba da se odvija uz što manje mehaničkih oštećenja plodova, vodeći računa o estetskim karakteristikama plodova. Višnja namenjena upotrebi u svežem stanju, mora da ima određeni kvalitet (krupnoća i ujednačenost plodova, tvrdoća, boja karakteristična za sortu, mala koštica, dobar ukus). U toku berbe, a pre dopremanja plodova na dalju preradu ili prodaju, poželjno je da plodovi ne budu na suncu već na zasenjenom i promajnom mestu.

 
Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Preuzet tekst :”Vodič za organsku proizvodnju višnje”