Plamenjača luka – Peronospora destructor
Plamenjača luka je jedno od najštetnijih oboljenja luka u našoj zemlji. U godinama povoljnim za razvoj plamenjače štete mogu biti i 80%. P. destructor parazitira veliki broj vrsta iz roda Allium. Najveće štete pričinjava na crnom luku, ali je njena pojava zabeležena i na praziluku i belom luku. Nije poznato da postoje fiziološke rase ovog patogena.
Simptomi : Na obolelim biljkama luka P. destructor izaziva dva tipa simptoma: sistemične i lokalne. U proleće, tokom aprila i početkom maja, u usevu se mogu uočiti žarišta u kojima pojedinačne biljke imaju bledu boju lišća i zaostaju u porastu. U uslovima visoke vlažnosti i povećane toplote na lišću ovih biljaka oučava se prljavo sivoljubičasta prevlaka, koju čine konidiofore i konidije patogena. Na mestima infekcije lisno tkivo nekrotira, pa nastaju manje ili veće izdužene pege, koje se šire od vrha ka osnovi lišća. Obolelo lišće gubi turgor, počinje da vene, a kasnije se i suši. Na suvom lišću se može naknadno razviti gljiva Stemphylium botryosum koja stvara tamne konidije. Plamnjača se u usevu brzo širi i zahvata celu površinu. Micelija iz obolelog lišća prelazi u lukovice i na unutrašnjim ljuspama javljaju se zagasite pege, a u slučaju sistemične zaraze dolazi do truleži cele lukovice.
Prvi simptomi u slučaju lokalnih infekcija su bledozelene ili žućkaste ovalne ili izdužene pege različite veličine. One se nalaze pretežno na vršnom delu lista ili duž cvetonosnog stabla. U okviru njih parazit sporuliše, pa se obrazuje sivoljubičasta prevlaka od konidiofora i konidija. Zaraženo lišće vene i na kraju se potpuno osuši, a cvetonosno stablo se povija i lomi na mestu infekcije.
Epidemiologija : Patogen prezimljava u obliku micelije u zaraženim lukovicama – izvodnicama za seme ili arpadžiku, zaraženim biljnim ostacima, višegodišnjim varijetetima luka koje se često gaje u baštama, samoniklim ili divljim lukovima. Takođe, može da prezimi i u obliku oospora koje mogu sistemično da zaraze ponike luka. Zaraženi ponici predstavljaju mesta masovne produkcije konidija kojima se patogen dalje širi u usevu. Konidije nastaju tokom noći (4-25°C) sa visokom relativnom vlažnošću vazduha. Optimalna temperatura za sporulaciju je 13°C. Konidije sazrevaju rano ujutro i šire se vetrom tokom dana. Ostaju vitalne oko četiri dana i za klijanje im je potrebna slobodna voda i temperature od 1-28°C (optimum 7-16°C). Za ostvarivanje infekcije nije potrebna kiša ukoliko je konstantno prisutna rosa tokom noći i jutra. Ciklus razvića P. destructor tokom vegetacije traje od 11 do 15 dana tako da u povoljnim uslovima se može ostvariti nekoliko uzastupnih sekundarnih infekcija.
Suzbijanje : U cilju što ranijeg uočavanja pojave prvih simptoma oboljenja, potrebno je pregledati usev luka jednom nedeljno, tj. 5-10 mesta po parceli po „W” obrascu. U slučaju povoljnih klimatskih uslova za razvoj plamenjače, useve treba pregledati i češće. Kombinovanjem agrotehničkih i hemijskih mera kao i gajenjem tolerantnih sorti i hibrida luka, može se uspešno suzbiti P. destructor. Uništavanje samoniklih biljaka luka i biljnih ostataka su osnov sanitarnih mera. Za izvodnice koristiti nezaražene lukovice iz provereno zdravog useva. Koristiti ocedno zemljište i osunčane terene, a setvu ili sadnju izvršiti tako da postoji veće rastojanje u redu ili između redova. Gajenje manje osetljivih sorti luka značajna je mera zaštite. Izbegavati gajenje arpadžika ili merkantilnog luka u blizini useva semenskog luka. Primenom dvogodišnjeg plodoreda prekida se ciklus razvića patogena i smanjuje se mogućnost zaraze novog useva.
U našoj zemlji su registrovani samo nesistemični fungicidi na bazi neorganskih jedinjenja bakra, hlorotalonila i propineba za suzbijanje P. destructor. U svetu se još primenjuju i azoksistrobin, piraklostrobin, boskalid+piraklostrobin, cimoksanil+famoksadon, dimetomorf, fluopikolid, mandipropamid, mefenoksam, fosetil–aluminijum. Hemijske mere zaštite treba kada god je moguće izvoditi prema preporukama programa za prognozu pojave plamenjače, kao što su DOWNCAST, ENVIROCASTER i MILIONCAST.
Preuzet tekst : “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu crnog luka” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd , Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor , Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd