Korove je moguće podeliti na više načina. U praksi se najčešće koriste botanička podela i podela sa praktičnog stanovišta.

 

U botaničkoj podeli koristimo standardne botaničke klasifikacione jedinice ( razred , red , porodica , rod , vrsta … ) . Svetskoj poljoprivredi štete nanosi oko 250 vrsta , a oko 70% njih nalazimo u 12 porodica , a od toga oko 50% njih u svega 5 porodica . Osim botaničke podele , na osnovu bioloških osobina razlikujemo i podelu prema trajanju života korova ( jednogodišnji , dvogodišnji i višegodišnji ) te vremenu pojavljivanja tokom godine ( zimsko – prolećni , letnji i kasnoljetni ).

Pojednostavljeno gledano , razlikujemo : uskolisne korove ( trave ) , širokolisne , drveće , grmlje i paprati.

Podela korova sa praktičnog stanovišta

Poljoprivrednoj praksi dovoljna je jednostavnija , ali preglednija klasifikacija . Tako na ovaj način korove delimo prema nekim uopštenim biološkim osobinama i kulturama koje zakorovljuje . Tabela prikazuju najčešće i najznačajnije korove po pojedinim grupama kultura . Pri tome , sastav korovske flore može značajno da varira po pojedinim agrobiocenozama . Kosim slovima su navedeni narodni nazivi zimskih korova . Značajnije korovske vrste su podebljane .

Atlas važnijih korovskih vrsta

Vrste su poređane na temelju praktične podele. Navedene su faze razvoja prema skali BBCH.

Uskolisni korovi, jednogodišnji

Porodica: trave (Poaceae, sin. Gramineae)

Stršac, njivski poponacoperka Apera spica-venti (L.) Beauv.

Mišji repak (Alopecurus myosuroides)

Rana livadarka (Poa annua)

Jednogodišnja do dvogodišnja (retko višegodišnja), 20- 35 cm visoka, pri osnovi busenasto razgranata biljka. Rizom vlaknast. Stablo uspravno ili češće ustajuće. Izdanci se na čvorovima često ukorenjavaju i obrazuju pupoljke koji odmah izrastaju raskidanjem rukavca, postaju slobodni i posle stvaranja novih izdanaka, cvetaju. Listovi sa glatkim, malo stisnutim rukavcima. Metlica rastresita, jajasta do piramidalna, okrenuta na jednu stranu, do 8 cm duga, retko duža. Klasići sa 3, ređe 4-5, pa i 7 cvetova, zeleni, ređe prelaze u ljubičasto. Donji cvetovi hermafroditni, gornji 1-2 ženski i oni se prvo otvaraju. Plod sa strane stisnut, sa uskom leđnom brazdom. Cvetanje: I-XII.
Stanište: Raste u grupama na okrajcima travnjaka, pored puteva, u dvorištima, na livadama gde se više gazi, na pustim i obrađenim mestima, u baštama, na vlažnim mestima, po šumama. Čest i dosadan korov. Ide i do 2000 m nadmorske visine. Opšte rasprostranjenje: U celom svetu, izuzev polarnih i alpijskih oblasti i pustinja. Kosmopolit. U Srbiji rasprostranjena.

Divlja zob, divlji ovas (Avena fatua )

Ljulj (Lolium spp.)

Muhar veliki, korovsko proso (Echinochloa crus-galli)

Vlasasto proso (Panicum capillare)

Jednogodišnja zeljasta biljka, 40-60 cm visoka, razgranata, najčešće dlakava, uspravna ili ustajuća. Listovi široko linearnolancetasti, sa rukavcem, gusto dlakavi 10-30 cm x 5-15 mm. Metlica sa dugim i tankim grančicama. Klasići usko lancetasti, 2-3 mm dugi, eliptični. Cvetanje i oprašivanje: VI-VIII; anemofilija. Plodonošenje i raznošenje: VII-IX; antropohorija, endozoohorija.

Unesena je kao i gajeni proso (Panicum miliaceum), iz Severne Amerike, ali slučajno (semenom žitarica ili nekog krmnog bilja), i postala poznata korovska vrsta useva, povrtnjaka, vinograda. Ima status formirane populacije. Širi se duž puteva i na degradiranom zemljištu.

Obična svračica (Digitaria sanguinalis (L.) Scop.)

Sivi muhar (Setaria pumila (Poiret) Schultes , Setaria glauca)

Jednogodišnja , do 40 cm visoka, puzeća ili ustajuća biljka. Stablo jednostavno ili pri osnovi razgranato. Listovi sivozeleni, sa rapavom gornjom i glatkom donjom stranom. Klasolika metlica do 7 cm duga, uspravna, gusta, ovalna do usko cilindrična, sa žutim do crvenim čekinjama, koje 2-3 puta nadvisuju klasiće. Klasići jajasti, na kratkim nerazgranatim drškama, direktno sedeći na osovini metlice. Najdonja plevica široko-jajasta, samo malo kraća od druge, a ova upola kraća od treće pleve, a iste dužine kao donja i gornja plevica. Donja i gornja plevica jasno poprečno naborana. Cvetanje: VI.

Stanište: Na obrađenim površinama, njivama, u vinogradima, povrtnjacima, ugarima, na ruderalnim mestima, pored puteva, na nasipima. Česta je na peskovito-glinovitim zemljištima. Opšte rasprostranjenje: Toplija i umerena zona obeju hemisfera. Kosmopolit. U Srbiji rasprostranjena.

Uskolisni korovi, višegodišnji

Porodica: trave (Poaceae, sin. Gramineae)

Pirevina (Elytrigia repens ili Agropyron repens)

Zubača (Cynodon dactylon)

Divlji sirak, koštan (Sorghum halepense)

Višegodišnja, do 1 m visoka biljka. Rizom prilično debeo (do skoro 1 cm), kratko puzeći, sa stolonama; od rizoma polaze fertilni i sterilni izdanci. Stablo uspravno, glatko. Metlica do 30 cm duga, piramidalna, jako razgranata, grane upravljene naviše, do 15 cm duge, i obično po 3 ili više njih u pršljenovima. Klasići pri osnovi s kratkim dlakama, pleve hermafroditnuh cvetova ušiljene, u sredini gole, žute do žutomrke. Muški klasići na dugim drškama. Pleve papiraste, šiljate, tamnoljubičaste. Donja plevica sa osi dugom 1cm, retko je bez osja. Cvetanje: VI.

Stanište: Na toplim, suvim brežuljcima, po peskovima, utrinama, sušnim livadama, u vinogradima, njivama, često na ruderalnim staništima. Opšte rasprostranjenje: Mediteranska oblast, Orijent, Kavkaz, istočna Indija, Kina, Kanari, Severna Amerika, Meksiko, Kuba, Kolumbija. Kosmopolit. U Srbiji rasprostranjena.

Širokolisni korovi, jednogodišnji

Porodica: žabnjaci (Ranunculaceae)

Njivski ljutić, poljski žabnjak (Ranunculus arvensis)

Porodica: makovi (Papaveraceae)

Bulka, divlji mak (Papaver rhoeas)

Jednogodišnja ili vrlo retko dvogodišnja biljka, visine 20-90 cm sa brojnim, uspravnim, jednostavnim ili granatim, glatkim ili čekinjastim dlakavim stabljikama. Listovi vrlo različiti, obično sedeći, izduženo jajasti ili eliptični, perasto ili dvostruko perasto deljeni ili perasto usečeni, sivozeleni. Cvetovi pojedinačni, vršni, do 10 cm u prečniku, na dugačkim peteljkama, bledocrveni ili zatvoreni, retko beli ili ljubičasti, pri osnovi sa okruglom, sjajnom, često belo oivičenom, crnom mrljom. Plod čaura objajasta ili loptasta, pri osnovi zaobljena, gola, duplo duža nego šira. Seme bubrežastog oblika, mrežasto, zatvoreno mrke boje. Cvetanje: V-VI.

Stanište: Rasprostranjena po njivama, u usevima, poljima, utrinama, suvim i kamenitim mestima, pored puteva, oko naselja, u ravnici kao i planinama. Opšte rasprostranjenje: Evropa, bez Arktika, umerena Azija, severna Afrika, Kanarska ostrva, Madera, azemljištanski i pacifički deo Severne Amerike, uvlači se u Australiju i Novi Zeland. U Srbiji široko rasprostranjena.

Porodica: karanfili (Caryophyllaceae)

Mišjakinja (Stellaria media)

Jednogodišnje do dvogodišnje biljke. Koren vretenast. Stabljika slaba, tanka, okrugla, poleže ili ustajuća, jako granata, 10-40 cm visoka. Donji listovi jajasti, šiljati ili kratko ušiljeni, gornji listovi jajasti ili eliptični, obično veći od donjih, skoro sedeći. Svi listovi goli ili pri osnovi trepljasti. Cvast cimozna, gusta ili razređena, žlezdasto dlakava. Cvetovi beli. Čaura duguljasto jajasta, duža od čašice, otvara se do sredine na 6 delova. Seme okruglasto ili bubrežasto, tamnocrvenosmeđe, na površini sa zaobljenim ili konusnim ispupčenjenjima. Cvetanje: I-XII.

Stanište: Vrlo rasprostranjena biljka. Nalazi se pored puteva, ograda, po zidinama, oranicama, utrinama, baštama, po vinogradima, progalama šuma. Opšte rasprostranjenje: Kosmopolit. U Srbiji rasprostranjena.

Porodica: štirovi (Amaranthaceae)

Štir, šćir (Amaranthus retroflexus)

Uspravna, visoka, dlakava jednogodišnja biljka. Stabljika nešto odrvenela. Listovi bledozeleni, jajasti ili jajasto- kopljasti. Cvast je sastavljena od gustih, zadebljalih klasova, vršni klas je duži od bočnih. Čaura je kraća od perianta, eliptična, spljoštena, hrapave površine. Cvetanje: VI-IX.
Stanište: Karakterističan korov u okopavinama na vrlo različitim tipovima zemljišta. Opšte rasprostranjenje: Skoro kosmopolitska adventivna biljka, poreklom iz Severne Amerike. Rasprostranjena u užoj Srbiji, Kosovu i Vojvodini.

Porodica: lobodnjače (Chenopodiaceae), po novijoj klasifikaciji; fam. Amaranthaceae, subfam. Chenopodioideae

Loboda, pepeljuga (Chenopodium album)

Prava ili uzdignuta, do oko 1 m visoka, zeljasta jednogodišnja biljka sa uspravnim i uzdignutim granama.Listovi naizmenični, donji nisu mnogo duži od širine, gornji izduženi. Cvetovi dvopolni u glomerulama sabranim u račvaste brašnaste grozdove. Cvetanje: VI-IX. Plod spljošten odozgo na dole.
Stanište: Ruderalna i korovska biljka, karakteristična za nitrofilna zemljišta. Opšte rasprostranjenje: Kosmopolitska biljka. U Srbiji rasprostranjena.

Mnogocvetna loboda, baštenska pepeljuga (Chenopodium polyspermum)

Porodica: dvornici (Polygonaceae)

Obični dvornik, mali lisac, Dvornik perzijski (Polygonum persicaria)

Njivski vijušac (Polygonum convolvulus L. (see Fallopia convolvulus (L.) Á. LÖVE))

Poljska gorušica, divlja slačica (Sinapis arvensis)

Divlja rotkva (Raphanus raphanistrum)

Rusomača, hoću-neću, torbičica (Capsella bursa-pastoris)

Većinom dvogodišnja, ređe jednogodišnja biljka, 6-60 (100) cm visoka. Koren jednostavan, vretenast, skoro odrvenjen. Stablo većinom usamljeno, ređe ih je više, uspravno, jednostavno ili granato, fino izbrazdano, golo ili naročito u donjem delu pokriveno proređenim dlakama. Prizemni listovi skupljeni u mnogolisnu rozetu, na drškama, usko lancetasti, postepeno u dršku suženi, vrlo varijabilni po obliku; nedeljeni i po obodu celi, nazubljeni, vijugavi, usečeni, krupno testerasto ili perasto usečeni, sa široko okruglastim, celim ili nazubljenim, uzanim, zašiljenim režnjevima; listovi na stablu celi ili nazubljeni, ređe režnjeviti, ili u donjem delu stabla perasto deljeni, sedeći, široko strelastom osnovom obuhvataju stablo; u gornjem delu stabla listovi su uskolancetasti ili linearni, po obodu celi. Svi listovi pokriveni prostim i zvezdastim dlakama, ± gustim, tamnozeleni. Cvetovi na odstojećim peteljkama u najpre štitoliko zbijenoj, kasnije vrlo izduženoj grozdastoj cvasti. čašićni listići jajasti ili lancetasti, 1-2 mm dugi, upravno odstojeći, beloopnasto obrubljeni. Listići krunice objajasti do okruglasti, u kratak nokatac suženi, 2-2,5 mm dugi, beli. Ljuščice gole, 3-uglaste ili obrnutosrcaste, 7-9 mm duge, na vrhu ravno odsečene ili plitko usečene; bočne ivice prave ili ispupčeno povijene. Stubić vrlo kratak, 0,25-0,40 mm dug, sa žigom iste širine. Semena mnogobrojna (do 24), 0,8-1 mm duga, skoro gola, svezemljištemrke boje. Cveta i plodonosi tokom čitave godine izuzev u periodu dugih zimskih mrazeva. Cveta od aprila do jula (novembra). Raste na obračenim poljima, neobračenim mestima, čubrevitim zemljištima, na peščarama, po ivici puta, na čistinama i svežim livadama. Na ovim podlogama, od nizije do u planinske predele. Najčešća u fitocenozama korova pšenice i kukuruza.

Porodica: slezovi (Malvaceae)

Mračnjak, lipica teofrastova, abutilon (Abutilon theophrasti)

Porodica: pomoćnice (Solanaceae)

Crna pomoćnica, paskvica, mračnjak (Solanum nigrum)

Tatula, pasja jabuka, đavolja jabuka (Datura stramonium)

Jednogodišnja biljka. Koren vretenast, granat, beo. Stabljika uspravna 30-120 (180) cm visoka, obično gola, pri vrhu račvasto dlakava. Listovi na drškama, jajasti po obodu lučno nazubljeni, pri vrhu zašiljeni, pri osnovi klinasti.Cvetovi pojedinačni, uspravni, neprijatnog mirisa, sličnog mirisu mošusa.Čašica cevasta, krunica levkasta. Plod krupna, uspravna, jajolika čaura. Semena brojna, pljosnata, bubrežasta. Cvetanje: VI-IX.
Stanište: Po bunjištu, pored puta, ograda, po baštama, vinogradima, uopšte po zapuštenim mestima i oko naselja. Pripada grupi ruderalnih i nitrofilnih biljaka. Opšte rasprostranjenje: Evropa, Azija, Afrika, Severna Amerika. Kosmopolit umerenog i toplog pojasa. U Srbiji rasprostranjena.

Porodica: oštrolisti (Boraginaceae)

Sitnocvetni spomenak (Myosotis arvensis)

Jedno do dvogodišnja dlakava biljčica, uspravne, 10-40 cm visoke, okrugle stabljike. Listovi sivkasti, izraženo dlakavi sa prileglim dlakama, objajasti i duguljasti, prema vrhu stabljike ± lancetasti, sedeći. Gronjaste savinute cvasti (uvojci) bez brakteja, proste, terminalne, kraće od dela stabla s listovima. Drške cvetova od stabljike pravo ili ± uspravno odstojeće, 2-4 x duže od čašica (1-2 mm duge), sa kukasto savijenim dlačicama. Cev krunice ± kraća od čašice, čašica sa stršećim dlačicama. Krunica mala (4-6 m široka), tamnoplava, rub latice ± svezemljišteplav. Orašica crnomrka, spljošteno jajasta, nakon sazrevanja raspada se na 4 plodića. Cvetanje: IV-VIII.
Česta korovska vrsta, raste pored puteva, na zapuštenim njivama, kultivisanim poljima i šumskim krčevinama. Evroazijski florni element, kojeg nalazimo od nizina do gorskih oblasti (do 1400 m).

Porodica: usnjače (Lamiaceae)

Mrtva kopriva, crvena (Lamium purpureum)

Jednogodišnja biljka, neprijatnog mirisa. Koren razgranat. Stabljika visoka 10-25 (30) cm, nežna, većinom još od osnove razgranata, grane se izdižu, donje internodije dugačke; stabljika obično potpuno gola ili od sredine naviše pokrivena maljama, u sredini često bez listova. Pricvetni listovi naniže oboreni, od ostalih listova na stablu mnogo se ne razlikuju; listovi sa lisnom drškom dugačkom 0,5-1 cm, liska trouglasto jajasta, pri osnovi ± srcasto usečena, na vrhu zaokrugljena ili vrlo kratko šiljata, dugačka 1-2 cm i nešto od ovoga uža, duž oboda tupo nazubljena, na licu pokrivena mekim dlakama, naličje svetlije, mrežasto naborano, skoro golo. Gornji pricvetni listovi manji, sa kratkom drškom, srcasto jajasti ili trouglasti, na vrhu šiljati, testerasto nazubljeni, često ± purpurnoljubičasti. Cvetovi dugački 15-18 mm, skoro sedeći, po 6-10 složeni u 3-7 prividnih pršljenova, gornji su glavičasto zbijeni u vidu piramide, donji su češće udaljeni. Brakteole male, uzane, purpurne. čašica je cevasto zvonasta, neznatno dvousnata, gola ili pokrivena proređenim dlakama, čašični zubci lancetasti, na vrhu šilasti, dugački oko 3 mm, ± iste dužine ili duži od čašične cevi. Krunica purpurna, ređe žućkastobela, krunična cev prava, samo malo duža od čašične cevi ili iste dužine, sa unutrašnjim kosim prstenom dlaka; gornja usna krunice dugačka 3,5 mm, skoro poluloptasto ispupčena, spolja pokrivena maljama, cela, donja nešto duža, bočni režnjevi mali, šiljati, srednji režanj veći, na vrhu usečen, sa šiljkom u useku. Prašnice ljubičaste, leže ispod gornje usne krunice ili neznatno strče. Plodići dugački 2-2,5 mm, jajasto četvorouglasti, većinom sivi i glatki, ređe fino naborani. Cveta od proleća do kasne jeseni. Raste po livadama i ruderalnim staništima.

Porodica: trputci (Plantaginaceae)

Vrbena, pršljenasta čestoslavica, brslinka (Veronica hederifolia)

Jednogodišnja biljka. Koren tanak. Stabljika visine 5-30 cm, leži na zemlji ili se izdiže, još od osnove bogato razgranata, pokrivena proređenim dugačkim dlakama. Donji listovi stabla naspramni, sa prilično dugačkom lisnom drškom, okruglasto srcasti ili bubrežasti, sa srcasto urezanom osnovom, ostali naizmenični, često širi no što su dugački, svi deljeni u 3-5 (7) ± šiljatih režnjeva, srednji režanj je najširi. Cvetovi pojedinačni u pazuhu listova. Cvetne drške prave, pokrivene maljama, dugačke kao listovi iz čijeg pazuha polaze ili do 2 puta duže od listova, u vreme plodonošenja lučno savijene. čašica deljena u 4 široko srcasto trouglasta, na vrhu šiljata režnja, duž oboda gusto pokrivenih dugačkim trepljama. Krunica tanjirasta, široka 2-3 mm, ružičaste, ljubičaste ili plave boje, ređe bela, deljena na 4 skoro jednaka, na vrhu zatupasta režnja, od kojih je donji najuži; krunična cev vrlo kratka. Prašnika 2, kraći od krunice. čaura zaobljeno četvororežnjevita, loptasto naduvena, dugačka do 5 mm, široka oko 6 mm, kraća od čašice, gola, na vrhu nije usečena ili sasvim malo usečena; stubić dugačak do 1 mm. U svakoj komorici ploda nalazi se po 1-2 semena; seme je poluloptasto ili eliptično, izbrazdano, sa donje strane čankoliko izdubljeno. Cveta od marta do maja meseca. Raste po šumama i raznim tipovima ruderalnih staništa.

Porodica: broćike (Rubiaceae)

Broćac, krpiguz, broćika prilepuša (Galium aparine)

Jednogodišnja biljka, 30-150 cm dugačka. Stabljika polegla ili puže, granata, oštro četvorouglasta. Listovi klinasto lancetasti, 6-9 u pršljenu, tupoliki sa bodljicom na vrhu. Cimozne cvasti pazušne, sa malo cvetova. Krunica bela ili zelenkastobela. Plodići 4-7 mm dugački, loptasti, sa gustim čekinjama. Cvetanje: V-X. Stanište: Po oranicama, pored puteva, u živim ogradama, oko kuća, po zidinama, livadama, šumama. Opšte rasprostranjenje: Skoro cela Evropa, Azija. Uneta u Severnu i Južnu Ameriku. Sekundarni kosmopolit sa evroazijskim poreklom. U Srbiji rasprostranjena.

Porodica: glavočike, zvjezdani (Asteraceae, Compositae)

Kamilica, krupna bela rada, romunika (Matricaria chamomilla)

Jednogodišnja biljka, 10-16 cm visoka, sa tankim, vretenastim, granatim korenom. Stabljika uspravna, okrugla, gola, najčešće granata. Listovi 2-3 puta perasto deljeni, sa bodljasto šiljatim, 0,5 mm širokim i usko linearnim režnjevima. Glavice heterogamne, sa drškama, pojedinačne, 18-24 mm u prečniku, disk 6-9 mm širok. Involukrum poluloptast. Listići involukruma skoro u jednom redu, duguljasti, tupi, zeleni, sa uskim smeđastim, kožastim obodom. Cvetna loža 1-2 mm debela, u početku ravna, kasnije kupasto loptasta, naposletku izdužena, šiljasto loptasta, šuplja. Središnji cvetovi sa 5 zubaca, zlatnožuti. Jezičasti cvetovi retko nedostaju, beli, duži od involukruma, vrlo brzo nadole oboreni, 6-9 mm dugački i do 3 mm široki. Ahenija pri osnovi sužena, 0,8-2 mm dugačka, malo savijena, nešto spljoštena, gore koso odsečena, na trbušnoj strani sa 4-5 rebara, spolja razređeno žlezdasto istačkana, sluzasto vlažna. Cveta od maja do septembra. Raste pored puteva, kuća, pruga, na utrinama i zaslanjenim mestima. Naziv roda potiče od latinske reči matrix = materica, jer kamilica deluje lekovito na nju. Glavni sastojak kamilice je etarsko ulje. Ono sadrži azulen – plavo obojeni ugljovodonik. Zahvaljujući prisustvu azulena ova ulja deluju antiflogistično, tj. protiv upala kože i sluzokože. Prosečno ga ima oko 0,40 %. Lekovitost kamilice potiče i od matricina, heterozida, sluzi, smole, gorke materije, tanina, umbeliferona i drugih jedinjenja. Droga se spravlja od osušenih cvetnih glavica. Veoma lekovita biljka. Koristi se i u kozmetičkoj industriji.

Ambrozija, limundžik (Ambrosia elatior, sin. A. artemisiifolia)

Jednogodišnja biljka, 20-80cm visoka, sa vretenastim korenom. Listovi najčešće naspramni, sa gornje tamnozeleni, a sa donje svezemljištezeleni. Glavice jednopolne. Muške glavice poluloptaste, sa kratkim drškama. Ženske u manjem broju upazuhu gornjih listova, ispod muških glavica. Plod zatvoren sa očvrslim involukrumom. Cvetanje: VIII-IX. Stanište: Nalazi se pored pruga, po padinama nasipa i ruderalnim mestima. Poreklom iz Severne Amerike. U Srbiji ustanovljena samo u Vojvodini.

Čičak, dikica (Xanthium strumarium)

Jednogodišnja biljka, 16-120 cm visoka, bez aromatičnog mirisa, sivozelena sa vretenastim korenom. Stabljika, lisne drške i liske sa šilastim, prilično belim dlakama, suve jako zbrčkane. Listovi srcasto trouglasti, sa drškama, sa donje strane najčešće beličasti, bez žlezda ili sa bezbojnim žlezdama. Muške glavice, dugačke, loptaste, sa zelenim cvetovima, ovi sa žlezdama. Omotač ploda elipsoidan, zelen ili žućkastozelen, sa dva prava kljuna ili su ovi nagnuti jedan prema drugom, pokriven umereno gusto dlakavim bodljama; između dve bodlje nalaze se kratke dlake i žlezde. Cvetanje: VII-X.
Poreklom verovatno iz Amerike. Danas skoro kosmopolit. U Evropu unesena vrsta i potpuno odomaćena. U Srbiji rasprostranjena. Uglavnom se nalazi po ruderalnim mestima.

Kostriš, dragušac, obična krstica (Senecio vulgaris)

Jedno ili dvogodišnja biljka, do 60 cm visoka, jednostavna ili granata. Stabljika i listovi goli ili ± paučinasto dlakavi. Listovi ± nazubljeni i režnjeviti, gornji sedeći a pri dnu uvasto obuhvataju stabljiku. Cvetovi žuti, najčešće samo cevasti. Jezičasti cvetovi – za razliku od drugih kostriša – nedostaju. Glavice cilindrične, raspoređene u kratke gronjaste cvasti. Cveta preko cele godine, pored puteva, u baštama i usevima, ruderalnim i kamenitim mestima (na šutu). Nađena je i do 1800 m altitude. Evro-Mediteranski florni element.

Širokolisni korovi, višegodišnji

Porodica: dvornici (Polygonaceae)

Obični štavelj, kudrava kiselica (Rumex crispus)

Tupolisna kiselica, konjski štavelj (Rumex obtusifolius)

Porodica: mahunarke (Leguminosae)

Grahorice (Vicia spp.), na slici je Obična grahorica, njivska grahorica (Vicia sativa)

Porodica: njivski poponacovi Convolvulaceae

Obični njivski poponac, divlji ladolez, njivski poponac (Convolvulus arvensis)

Višegodišnja zeljasta biljka s rizomom. Stablo dugačko 1 m i više, golo ili s kratkim mekim dlakama. Listovi trouglasto jajasti, duguljasto jajasti do lancetasti. Cvetovi pojedinačni u pazuhu listova. Plod čaura okrugla ili okruglastojajasta, na gornjem delu sa malim šiljkom, većinom s 4 do 5 semena, do 2/3 opkoljena čašicom. Cvetanje: VI-VII (-IX).
Stanište: Raste u grupama,ređe pojedinačno većinom na otvorenim staništima, ređe u zatvorenimbiljnim zajednicama, na ivicama puteva, osulinama, železničkim nasipima.Česta korovska biljka. Od nizija do gornje granicekulturnih biljaka. Opšte rasprostranjenje: U celom svetu, kosmopolit. Verovatno mediteranskog porekla. U Srbiji rasprostranjena.

Porodica: oštrolisti (Boraginaceae)

Gavez (Symphytum officinale)

Višegodišnji polužbunić, s vertikalnim repastim korenom, dugim do 30 i debelim do 2,5 cm, koren spolja crnkast, uzduž ispucao, unutra beličast, nešto mesnat i bogat sluzi. Rizom vrlo kratak, bez krtolastih zadebljanja. Izdanci sveže zeleni, rapavi od ± gustih, 1-2 mm dugih, skoro pravih, odstojećih belih čekinjastih dlaka. Stablo kruto, uspravno, gusto dlakavo, ± 30-60 (100) cm visoko, do 1 cm debelo, mesnato, šuplje i, usled potpuno naniže savijenih listova, s krilima, širokim 2-3 mm, samo u gornjem delu razgranato. Listovi pri osnovi stabla i na njegovom donjem delu lancetastojajasti i suženi u nejasno odvojene drške, duge ± 2-10 cm, gornji listovi sedeći, svi se spuštaju, ± 10-20 cm dugi i 2-6 (1,5-7) cm široki, šiljati, od mrežastih nerava naborani, tanki, odozgo s raštrkanim, odozdo, naročito na nervima, s grubim dlakama. Cvetovi na oborenim drškama, dugim 2-6 mm, skupljeni u dvojne uvojke, u pazuhu gornjih listova; gornji uvojci svojim osovinama često ± široko srasli. čašica 4-5 mm, postfloralno do 7 mm duga i do 3/4 dužine rascepljena na duge lancetaste okrajke. Krunica zvonasta, ± dvostruko duža od čašice, duga 1-2 cm, prljavoružičasta ili žućkastobela, sa spreda jako proširenom, spolja somotasto dlakavom cevi, sa šiljatim, na obodu papiloznim ljuspama u ždrelu, koje ne nadvisuju krunicu; rub krunice s kratkim, trouglastim, upolje savijenim okrajcima. Antere većinom duže od filamenata, tamnoljubičaste. Stubić različite dužine. Orašice kosojajaste, 4,5-5 mm duge, s unutrašnje strane s istaknutim ivicama, spolja glatke, sjajne, finobradavičave, sivomrke, s istaknutim nazubljenim prstenom, koji opkoljava belo uljano telo. Cveta od maja do jula meseca. Raste na vlažnim livadama, na obalama potoka, na vlažnim mestima pored puteva. Naziv potiče od grčke reči symphyton = rasti zajedno; naziv za mnoge biljke kod drevnih autora, koje su se primenjivale za lečenje kostiju.

Porodica: glavočike, zvjezdani (Asteraceae, Compositae)

Poljski njivska palamida, njivska palamida (Cirsium arvense)

Trajnica visoka 30-70 (-160) cm, jakog korenog sistema s brojnim horizontalnim, bočnih rizomima, koji stvaraju nove stabljike. Stabljika uspravna, izbrazdana, grozdasto razgranata, sa mnogo glavica. Listovi grubi, goli ili ređe odozdo paučinasto dlakavi, sedeći ili na kratkoj peteljci, duguljasti ili lancetasti, ± dublje deljeni, žuto-zeleni, po rubu s jakim trnovima 3-6 mm dugim. Čekinje u pazuhu listova tvore male trnove poređane po stabljici. Dvodomna je biljka – ženski tučak je smešten na jednoj, a muški na drugoj glavici. Boja cvetova je tamno ružičasta ili ljubičasta. Papus prljavobeo, perast i nakon cvetanja je kraći od krunice. Jedna biljka proizvodi i do 4000 semenki, koje sazrevaju u jesen. njivska palamida cveta od juna do prvih mrazeva. Razmnožavanje semenom i vegetativnim korenovim izdancima, sa kojima se biljke lako šire.
Na ekološki pogodnim mestima (npr. šumskim useklinama) kolonizira i može da ima velike homogene sastojine – tzv. akcesorična vrsta (zauzima upražnjeni ekološki prostor) – ova pojava je naročito izražena na vlažnim staništima, u letnjem sušnom aspektu, kada po brojnosti može ‘da porazi’ i trsku. Tipičan je ali sporadičan korov polja, ruderalnih mesta, šuma, puteva u naseljima. Na zapuštenim njivama može da se namnoži, jer je nitrofilan. Evroazijska biljka, a još u 17. veku unesen je i u Ameriku. U usevima se teško iskorenjuje, ali uprkos proganjanju to je lekovita i medonosna biljka, znači s druge strane ima i ekonomski značaj. Osim toga, hraniteljka je većeg broja naših leptira, uključujući čkaljevca (Vanessa cardui) i noćnu vrstu Ectropis crepuscularia, znači ekološki značaj daleko ravna agrarno-ekonomski.

Poljska gorčika, poljski oštak (Sonchus arvensis)

Maslačak (Taraxacum officinale)

Višegodišnja biljka, 2-100 cm visoka. Rizom višeglavičast, u kolumu najčešće bez ili samo sa malo vunastih dlaka i skoro uvek bez slamastih lisnih ostataka. Skapus uspravan ili ustajući. Listovi goli, objajasti do usko lancetasti ili linearni, najčešće ± testerasto usečeni do duboko perasto deljeni, režnjevi linearni do trouglasti, po obodu celi ili nazubljeni ili samo sa pojedinačnim zubcima. Involukrum zeljast, mek, zelenkast ili crnkast, spoljašnji listići involukruma sa ili bez kožastog oboda. Cvetova mnogo, žuti do svezemljištežuti, retko oranžcrveni ili beličastoslamastožuti, sa donje strane katkad prevučeni sivoplavkasto, crveno ili smečasto. Glavice male do velike. Papus beo. Ahenija svezemljišta (siva do tamnosmeča) ili crna, sa mnogo bodljastih kvržica do ± glatka. Cveta od marta do novembra. Raste pored puteva, na pesku, po njivama, baštama, utrinama, travnjacima, vlažnim do umereno suvim livadama.

Zaštita od korova

Pristupi i mere zaštite od korova

U literaturi ( stranoj i domaćoj ) postoji značajna razlika u podeli načina zaštite od korova. Veoma dobar pristup ovom problemu razvio je američki autor Zimdahl. Prema njemu , obzirom na cilj , razlikujemo na osnovnom nivou različite pristupe ili koncepte zaštite od korova ( prevenciju , suzbijanje i uništavanje , eng . : Prevention , control , eradication ) unutar kojih možemo koristiti pojedine mere zaštite od korova ( mehaničke , hemijske … ).

Prevencija je osnovni i najvažniji pristup zaštiti od korova kojim sprečavamo unošenje novih i širenje postojećih korova na određenom području. Iako kratkoročno može pzavisiti cenu proizvodnje , prevencijom dugoročno rešavamo problem korova.

Suzbijanje korova obuhvata sve mere zaštite od korova kojima smanjujemo zakorovljenost i kompeticiju . Pri tome je važna i ekonomska isplativost , odnosno , opravdavaju li preduzete mere zaštite smanjenje gubitka prinosa . Ovo je najprihvaćeniji pristup zaštiti od korova .

Uništavanje korova predstavlja potpunu eliminaciju živih korovskih biljaka , njihovih delova i semena . Na većim površinama ju je gotovo nemoguće postići jer je vrlo teško uništiti seme i vegetativne organe korova . Ovo je najbolji pristup zaštiti od manjih populacija višegodišnjih korova .

Unutar navedenih pristupa suzbijanja i uništavanja korova na raspolaganju stoje sledeće mere :

a ) kulturne i agrotehničke mere korova prema kulturi
• plodored ,
• međuusevi( za trajne zasade te beli luk , luk i kupusnjače ) ,
• prilagođavanje vremena i gustine setve ,
• kontrola plodnosti zemljišta ….

b) mehaničke mere
• obrada zemljišta: mnogi zahvati obrade zemljišta mogu se koristiti u zaštiti od korova. Tako korove suzbijamo oranjem, tanjiranjem, drljanjem, kultiviranjem, valjanjem (provocira nicanje korova nakon ljuštenja strništa) i kultiviranjem (uništava livadu i detelinu pre preoravanja). Neki zahvati obrade, kao kultiviranje, mogu uzrokovati i propagaciju višegodišnjih korova. Što je zemljište teže, a klima vlažnija, obradom je teže suzbiti korov.
Obrada zemljišta se u proizvodnji ratarskih kultura sprovodi unutar sistema obrade za jare i ozime kulture. Pri izboru sistema obrade  treba biti oprezan jer neki od navedenih sistema mogu tokom vlažnog leta prouzrokovati povećanje zakorovljenosti. U trajnim zasadima obrada se koristi u mladim zasadima (do 4 godine starosti) kao i u područjima s aridnijom klimom. Zbog visoke cene, ove mere zaštite od korova u rodnim trajnim zasadima nadopunjuje se ili zamjenjuje drugim merama.
• zatravljivanje
• zastiranje i košnja
• plevljenje

c) biološke mere zaštite od korova, u užem smislu, podrazumijevaju korištenje fitofagnih životinja i uzročnika bolesti korovskih vrsta. Ove se metode u praksi u uzgoju bilja gotovo ne koriste.
d) hemijskim merama korove se suzbija upotrebom herbicida.

Integrirani pristup zaštiti od korova

Sveobuhvatan pristup zaštiti od korova moguć je jedino ako znamo u kojim uslovima prisutnost korova u određenoj kulturi uzrokuje štete te da li je ekonomski isplativo sprovoditi mere zaštite od korova. Takođe, obuhvata dugoročni pristup rešavanju problema korova jer je jedino kvalitetnim ssprovođenjem preventivnih mera u kombinaciji sa suzbijanjem korova moguće znatno ublažiti štete koje izazivaju korovi. Uspešno ssprovođenje integralnog pristupa je ekonomski isplativije, smanjuje štete koje proizazivaju korovi i manje zagađuje okolinu.

Visina šteta koje će naneti korovi zavisi o više faktora. Prvenstveno o broju korovskih biljaka po jedinici površine i vremenskom periodu tekom kojeg je korov prisutan i konkurira kulturnoj biljci. Uticaj broja korovskih biljaka u odnosu na kulturne biljke zavisi pre svega o vrsti koju uzgajamo, zatim i o vrsti korova koji je prisutan. Mere suzbijanja korova trebaju biti usmerene da deluju na korove unutar kritičnog razdoblja zakorovljenosti. Zbog toga su u daljnjem tekstu za svaku kulturu navedeni kritični prag i kritični period zakorovljenosti. Pojednostavljeno gledajući, u usevima gustog sklopa slaba zakorovljenost ne pravi značajne štete dok u usevima retkog sklopa već i mali broj korova po jedinici površine pravi značajne štete.

Kako bi bilo moguće što točnije odrediti treba li provoditi mere suzbijanja korova i kakav će ekonomski učinak ove imati, dobro je uzeti u obzir više kriterija prema kojima štetnost određujemo.

Tako možemo odrediti:
• konkurentski prag štetnosti
• ekonomski prag štetnosti
• ekonomsko optimalni prag
• sigurnosni (zaštitni prag)
• prognozirajući prag (kritični broj).7
Sve navedene modele treba shvatiti okvirno jer osim već navedenih fakotra koji utiču na prinos (broj korova i vremenski period zakorovljenosti), prisutan je i velik broj drugih (klimatskih, edafskih, bioloških, kulturnih…) koji su promenjivi i koji imaju značajan uticaj na odnos kulture i korova, a na kraju i sam prinos.

Uopšteno gledajući, poznavanje biologije korova omogućuje nam da pravilnim izborom mera i vremena suzbijanja korova značajno smanjimo štete koje ove biljke nanose. Sve jednogodišnje vrste korova produkuju velike količine semena. Zato je vrlo važno svim raspoloživim merama sprečiti njihovo osemenjivanje. Budući da su populacije korova, pogotovo ako ih uporedimo s populacijama štetočina i uzročnika bolesti relativno konstantne, moguće je poznavanjem prethodnog stanja zakorovljenosti sprovesti planiranje mera zaštite od korova. Za dugoročno planiranje potrebno je poznavati stanje zakorovljenosti tokom prethodnih sezona kao i kulture koje su bile uzgajane na pojedinoj parceli.

Pregled herbicida po mehanizmu delovanja i hemijskoj pripadnosti

Grupe herbicida po mehanizmu delovanja

Mehanizmi delovanja herbicida s pripadajućim hemijskim grupama herbicida

Da bi se omogućila bolja preglednost sadržaja, navedene su neke važnije osobine herbicida u svakoj grupi. To su:
o mehanizam delovanja
o spektar delovanja,
o metoda aplikacije i način ulaska u biljku (uključuje i prenos herbicida u biljci) ,
o vreme aplikacije i
o simptomi fitotoksičnosti.
Navedene osobine odnose se samo na herbicide popisane u Glasilu biljne zaštite za 2010. godinu. Ne odnose se na samu grupu herbicida, nego samo na one trenutno odobrene herbicide iz te grupe. Znači, neki herbicidi iz određene grupe delovanja koji trenutno nisu odobreni mogu imati i drugačije osobine.

A. inhibitori acetil-CoA-karboksilaze (acetil-koenzim A-karboksilaze)

• ariloksifenoksi propionati
• cikloheksadinoni
Mehanizam delovanja: inhibiraju delovanje enzima acetil-CoA-karboksilaze koji ima ključnu ulogu u regulaciji sinteze i razgradnje masnih kiselina. Proces biosinteze masnih kiselina odvija se u citoplazmi i hloroplastima. Prekida se sinteza masnih kiselina kao i shodno tome sinteza neutralnih masti i strukturnih lipida. Izostaje formiranje membrana, hloroplasta, voska itd.

Spektar delovanja: uskolisni korovi (jedno i višegodišnji). Do selektivnosti dolazi usled osetljivosti trava na mestu delovanja ovih herbicida,odnosno metaboličke inaktivacije i niske osetljivosti enzima acetil-CoA-karboksilaze kod dikotiledona. Ovi herbicidi su visokoselektivni u svim širokolisnim kulturama.

Metoda aplikacije i način ulaska u biljku: translokacijski, floemom se prenose do mesta delovanja.

Vreme aplikacije: nakon nicanja, neki imaju umereno zemljišno delovanje (fluazifop). Simptomi fitotoksičnosti: Prvo se zaustavlja rast novih listova. Starije, razvijeno lišće poprima crvenkastu boju. Biljka ugine kroz 10-14 dana.

B. inhibitori acetolaktat-sintaze

• sulfonilurea
• imidazolinoni
• triazolopirimidini
Mehanizam delovanja: acetolaktat-sintaza (ALS) je enzimatski kompleks koji učestvuje u sintezi esencijalnih aminokiselina razgranatog lanca: valina, izoleucina i leucina. Sinteza se odvija u citoplazmi ćelija vršnog meristema odakle se produkti sinteze premeštaju u hloroplaste. Zaustavlja se sinteza proteina i nukleinskih kiselina. Enzim ALS je naročito aktivan u mladim biljkama, odnosno njihovom meristemu. Ove aminokiseline su neophodne za sintezu proteina i rast biljke.

Spektar delovanja: razno

Metoda aplikacije i način ulaska u biljku: korenom i listom. Translokacijski, prenos ksilemom i floemom.

Vreme aplikacije: razno.

Simptomi fitotoksičnosti: prestanak rasta kroz nekoliko sati. Hloroza. A nakon 1-4 nedelje i nekroza.

C. inhibitori fotosinteze u fotosistemu II

• benzotiadiazinoni
• neki karbamati (podskupina fenil-karbamati)
• neki nitrili (bromoksinil i joksinil)
• triazini
• triazinoni
• uracili
• piridazinoni
• supstituirani derivati fenilureje
Mehanizam delovanja: ometanje prenosa elektrona u fotosistemu II. Ako se pojavi rezistentnost na neku hemijsku grupu ovog mehanizma delovanja, moguće je uspešno upotrebiti herbicid iz druge grupe ako ima različito mesto delovanja.

Spektar delovanja: razno.

Metoda aplikacije i način ulaska u biljku: razno.

Vreme aplikacije: razno.

Simptomi fitotoksičnosti: na kukuruzu i soji: prvo hloroza uglavnom na rubovima lista, sledi nekroza. Na soji je moguća i hloroza celog lista.

D. inhibitori fotosinteze u fotosistemu I

• dipiridili
Mehanizam delovanja: sprečavaju prenos elektrona u fotosistemu I zbog čega nastaju toksični spojevi koji uništavaju ćelijske membrane.

Spektar delovanja: neselektivni.

Metoda aplikacije i način ulaska u biljku: kontaktni.

Vreme aplikacije: nakon nicanja.

E. inhibitori protoporfirinogen-oksidaze

• difenil eteri
• oksidiazoli
• N-fenilftalamidi
Mehanizam delovanja: protoporfirinogen-oksidaza (PPO) je enzim koji oksidira protoporfirinogen IX u protoporfirin IX. Dalje se put biosinteze grana, s jedne strane u smeru jedinjenja sa gvožđem (npr. citokromi), a s druge prema hlorofilima (koji sadrže Mg). Herbicidne molekule sprečavaju delovanje enzima PPO zbog čega protoporfirinogen IX difundira iz hloroplasta u citoplazmu i neenzimatski se oksidiše u otrovni protoporfirin IX koji u prisutnosti svezemljišta stvara radikale kiseonika . Ovi radikali uništavaju ćelijsku membranu (usled reakcije s membranskim lipidima). Takođe, inhibirana je i sinteza hloroplasta.

Spektar delovanja: bolje delovanje na širokolisne korove.

Metoda aplikacije i način ulaska u biljku: uglavnom kontaktno. Neki herbicidi pokazuju vrlo slabo translokaciono delovanje. vreme aplikacije: pre nicanja i nakon nicanja.

Simptomi fitotoksičnosti: hloroza nastupa već 24 sata nakon aplikacije. Slede nekroza i ugibanje biljke.

F. inhibitori biosinteze karotenoida (podgrupe F1 ,F2 i F3)

• neki amidi (diflufenikan, flukloridon…)
• izoksazoli
• izoksazolidinoni
• triketoni
Mehanizam delovanja: karotenoidi su žuti i narančasti pigmenti. Primarna im je funkcija da čuvaju hlorofil od oksidacije slobodnim radikalima kiseonika. Ovi herbicidi inhibiraju sintezu karotenoida što uzrokuje foto-destrukciju hlorofila. Zavisno o mestu delovanja, razlikujemo tri podgrupe (F1 ,F2 i F3) ovih herbicida.

Amidi koji inhibiraju sintezu karotenoida (F1) (diflufenikan, flukloridon, beflubutamid) blokiraju delovanje fitoen-desaturaze.

Izoksazoli i triketoni (F2) blokiraju enzim 4-hidroksi piruvat dehidrogenazu. Izoksazolidinoni sprečavaju sintezu diterpena (prekursori za sintezu giberelina)

Tetraterpena (prekursori za sintezu karotenoida) (F3). Nije poznato tačno mesto delovanja izoksazolidinona (enzim na koji deluju).

Spektar delovanja: razno.

Metoda aplikacije i način ulaska u biljku: razno.

Vreme aplikacije: razno.

Simptomi fitotoksičnosti: tretirane biljke brzo izblede, zaostaju u rastu i na kraju uginu.

G. inhibitori EPSP-sintaze

• aminofosfonati (glifosat)
Mehanizam delovanja: glifosat inhibira delovanje enzima 5-enolpiruvil šikimat-3-fosfat sintaze (EPSP-sintaze) čime se sprečava sinteza aromatskih aminokiselina (fenilalanina, tirozina i triptofana) i nekih drugih aromatskih organskih jedinjenja. Izostaje sinteza proteina i biljka gine. Sekundarno, glifosat sprečava sintezu aminolevulinske kiseline (na putu sinteze terpena) što za posledicu ima poremećaje u sintezi klorofila i citokroma. Najčešće biljka ugine pre  nego što ovaj sekundarni mehanizam delovanja dođe do izražaja.

Spektar delovanja: neselektivno (totalno).

Metoda aplikacije i način ulaska u biljku: listom, sistemično.

Vreme aplikacije: razno.

Simptomi fitotoksičnosti: zaustavljanje rasta. Na mladom lišću razvija se kloroza. Starije pocrveni. Biljka postupno gubi sve fiziološke funkcije i ugiba.

H. inhibitori glutamin-sintetaze

• aminofosfonati (glufosinat)
Mehanizam delovanja: enzim glutamin-sintetaza omogućuje ugrađivanje amonijaka u aminokiselinu glutamat (glutamat + NH4+ → glutamin) koja je esencijalna za rast biljke. Inhibicijom delovanja ovog enzima u ćeliji se nakupljaju amonijum joni u toksičnoj koncentraciji što dovodi do uništenja ćelijske membrane. Takođe, usled poremećaja ćelijskog metabolizma dolazi i do inhibicije fotorespiracije i fotosinteze.

Spektar delovanja: na jednogodišnje vrste.

Metoda aplikacije i način ulaska u biljku: listom, kontaktno.
vreme aplikacije: razno.

Simptomi fitotoksičnosti: kloroza lista koju ubrzo slijedi nekroza. Odumiranje nadzemnog dijela biljke može uslijediti već nekoliko dana nakon tretiranja.

I. inhibitori DHP-sintaze

• neki karbamati (asulam)
Mehanizam delovanja: asulam blokira rad enzima dihidropteorat–sintaze, što blokira sintezu folne kiseline. Sekundarno delovanje ogleda se u blokadi deobe ćelija (najvjerojatnije remećenjem sinteze tubulina). Mehanizam delovanja nije poznat u potpunosti.

Spektar delovanja: širokolisni korovi (prvenstveno štavelj (Rumex crispus), konjšćak R. obtusifolius) i bujad (Pteridium aquilinum))

Metoda aplikacije i način ulaska u biljku: translokacijski.

Vreme aplikacije: pre cvetanja korova.

Simptomi fitotoksičnosti: prekid rasta. Pojave nekroze. Biljka ugine kroz 1-2 nedelje.

K. inhibitori deobe ćelija  (podgrupe K1 ,K2 i K3)

• neki amidi (flufenacet, propizamid, napropamid)
• dinitroanilini
• neki karbamati (klorprofam)
• kloracetamidi
Mehanizam delovanja: postoje tri mesta delovanja herbicida ovog mehanizma delovanja (K1 ,K2 i K3). Dinitroanilini i propizamid iz grupe amida blokiraju sintezu tubulina (K1). Hlorprofam iz grupe karbamata onemogućava razdvajanje niti deobnog vretena (građenih od tubula = mikrotubula) toekom mitoze (K2).
Hloracetamidi i neki amidi (flufenacet i napropamid) inhibiraju sintezu masnih kiselina vrlo dugačkog lanca što uzrokuje nestabilnost ćelijske membrane te na kraju sprečava deobu ćelije (K3).

Spektar delovanja: razno.

Metoda aplikacije i način ulaska u biljku: razno .

Vreme aplikacije: uglavnom pre nicanja.

Simptomi fitotoksičnosti: razno.

L. inhibitori sinteze ćelijskog zida

• neki nitrili (diklobenil)
Mehanizam delovanja: nije poznat točan mehanizam delovanja, ali svakako dolazi do sprečavanja sinteze celuloze, a time i ćelijskog zida. Ovo onemogućuje daljnju deobu ćelija.

Spektar delovanja: neselektivno (totalno).

Metoda aplikacije i način ulaska u biljku: zemljišno, korenom.

Vreme aplikacije: razno.

Simptomi fitotoksičnosti: prekid rasta (često korovi niti ne niknu). Pupoljak pocrveni i biljka se osuši. Veoma je efikasan na izdanke i terminalni pupoljak korovskih trava.

N. inhibitori sinteze lipida

• karbamati, podskupina tiokarbamati (prosulfokarb)
• benzofuran (etofumesat)
Mehanizam delovanja: remete sintezu lipida, odnosno proces produžetka masnih kiselina. Ne sintetišu se masne kiseline dugih lanaca, a time niti vosak, suberin i kutin.

Spektar delovanja: razno.

Metoda aplikacije i način ulaska u biljku: korenom (oba) i listom (etofumesat), translokacijski.

Vreme aplikacije: uglavnom pre setve.

Simptomi fitotoksičnosti: Biljke često niti ne niknu (zbog nemogućnosti sinteze suberina). Klijanci su deformisani, a lišće na njima slepljeno. Ovo je karakterističan simptom za herbicide ovog mehanizma delovanja.

O. sintetski auksini (regulatori rasta ili hormonski herbicidi)

• derivati fenoksi karboksilnih kiselina
• piridin-karboksilne kiseline
• kinolin karboksilne kiseline
Mehanizam delovanja: ovi herbicidi simuliraju delovanje indoloctene kiseline, IAA ( eng. indole acetic acid). Indoloctena kiselina je fitohormon iz grupe auksina. Utiče na mnogo funkcija u biljnom metabolizmu, ali najvažnija joj je uloga regulatora rasta. Ovi herbicidi se floemom premeštaju do meristema koji im je mesto delovanja. Sintetski fitohormoni su u biljci prisutni u većoj koncentraciji od prirodnih i izazivaju ubrzan rast. Takođe, dolazi do neskladnog  rasta i razvoja. Slikovito rečeno, biljke rastu do smrti.

Spektar delovanja: na širokolisne korove (jedno i višegodišnje) uz umereno delovanje na uskolisne u pojedinim razvojnim stadijumumima.

Metoda aplikacije i način ulaska u biljku: listom, translokacijski.

Vreme aplikacije: razno.

Simptomi fitotoksičnosti: izazivaju nenormalan rast, deformacije i devijacije pojedinih organa. Pričuvni pupoljci na stabljici takođe se probude.

Spisak herbicida po hemijskoj pripadnosti

Naveden je spisak herbicida po hemijskoj pripadnosti uz kratak opis većine grupa herbicida. Za svaki herbicid navedeni su formulacija, kultura u kojoj ima dozvolu korišćenja formulacija i spektar delovanja.

Derivati fenoksi karboksilnih kiselina (O, sintetski auksini (regulatori rasta ili hormonski herbicidi))

Biljka ih prvenstveno usvaja listom, ali moguć je ulazak i korenom. Izraziti sistemici. Deluju na jednogodišnje i višegodišnje širokolisne korove. Koriste se u strninama i kukuruzu. Nisu perzistentni. Herbicidno delovanje pokazuju samo (+)- R – stereoizomeri.

kombinujeni herbicidi fenoksi karboksilnih kiselina

Piridin-karboksilne kiseline (O, sintetski auksini (regulatori rasta ili hormonski herbicidi)) Biljka ih usvaja listom. Primenjuju se nakon nicanja korova. Upotrebljavaju se za suzbijanje širokolisnih korova. Deluju sistemično. Pikloram je perzistentan.

Kinolin karboksilne kiseline (O, sintetski auksini (regulatori rasta ili hormonski herbicidi))

Ariloksifenoksi propionati (A, inhibitori acetil-CoA-karboksilaze)

Primjenjuju se nakon nicanja kulture i korova. Suzbijaju samo Korovske trave (graminicidi).

Cikloheksadinoni (A, inhibitori acetil-CoA-karboksilaze)

U biljku ulaze listom. Upotrebljavaju se nakon nicanja. Deluju translokacijski selektivno na uskolisne korove. Nisu perzistentni.

Fenilpirazolini (A, inhibitori acetil-CoA-karboksilaze)

Selektivno (graminicidno) sistemično delovanje.

Aminofosfonati

Glifosat ima sistemično delovanje, a glufosinat kontaktno. Glifosat suzbija jednogodišnje i višegodišnje korove. To je totalni herbicid. Glufosinat ima kontaktno delovanje. Suzbija samo nadzemne zeljaste orgene. Imaju povoljne ekotoksikološke karakteristike.

Nitrili (C i L)

Bromoksinil i joksinil su kontaktni herbicidi s izvesnim translokacijskim delovanjem. Suzbijaju isključivo širokolisne vrste (naročito u mlađem razvojnom stadijumumu). Diklobenil je isparljiv pa dolazi u formi granulata. Ima širok spektar delovanja.

Benzotiadiazinoni (C inhibitori fotosinteze u fotosustavu II) Kontaktnog je delovanja.

Dipiridili (D, inhibitori fotosinteze u fotosistemu I)

Kontaktno delovanje. Upotreba nakon nicanja. Čvrsto se vežu na zemljište i ne ispiru se. Imaju totalno delovanje. Ubraja se u vrlo opasna sredstva.

Supstituirani derivati fenilureje (C, inhibitori fotosinteze u fotosistemu II)

U biljku ulaze korenom i listom. Primenjuju se pre i nakon nicanja. Perzistentni su (3-6 meseci). Ne suzbijaju višegodišnje korove.

Karbamati

Fenmedifam i dezmedifam deluju kontaktno, asulam translokacijski.

Benzofurani (N, inhibitori sinteze lipida)

Ulazi u biljku korenom, hipokotilom i listom. translokaciono delovanje.

Triazini (C, inhibitori fotosinteze u fotosistemu II)

Primena nakon setve, a pre nicanja kukuruza. Zemljišni herbicid translokacionog delovanja. Za proširenje delovanja na Korovske trave najčešće se kombinuje sa hloracetamidima.

Triazinoni (C, inhibitori fotosinteze u fotosistemu II)

Upotreba pre i nakon nicanja. Koriste se u kombinaciji s herbicidima delotvornima na uskolisne korove.

Uracili (diazini) (C, inhibitori fotosinteze u fotosistemu II)

Apsorpcija korenom.

Piridazinoni (C, inhibitori fotosinteze u fotosistemu II)

Upotreba pre i nakon nicanja (u cvekli samo nakon nicanja)

Sulfonilurea-herbicidi (B, inhibitori acetolaktat-sintaze)

Apsorpcije uglavnom listom. Translokaciono delovanje. Upotreba isključivo nakon nicanja korova. Visoko aktivni herbicidi (do 100 puta aktivniji od klasičnih). Upotrebljavaju se u više kultura. Delotvorni protiv širokolisnih i nekih uskolisnih korova. Za potpuni učinak apliciraju se s herbicidnim uljem i/ili okvašivačem. Toksikološki veoma povoljni. Lako se ispiraju, ali zbog niske doze slabo kontaminiraju vode. Paziti na plodored nakon upotrebe zbog moguće fitotoksičnosti prema pojedinim kulturama. U alkalnim zemljištima stvaraju soli.

Imidazolinoni (B, inhibitori acetolaktat-sintaze)

Usvajanje listom i korenom. Vrlo perzistentni (rezidue prisutne i nekoliko godina). Imazamoks nije perzistentan!

Triazolopirimidini (B, inhibitori acetolaktat-sintaze)

Usvajanje listom i korenom. Sistemično delovanje. Perzistentni više od godinu dana. Delovanje na širokolisne anualne korove. Upotrebljavaju se u vrlo malenoj količini po jedinici površine.

Dinitroanilini (K, inhibitori deobe ćelije)

Apsorpcija korenom (zemljišni herbicidi). Aplikacija pre setve. Suzbijaju jednogodišnje uskolisne i neke širokolisne korove.

Kloracetamidi (K, inhibitori diobe stanice)

Usvajanje korenom i hipokotilom. Aplikacija nakon setve (uglavnom pre nicanja). Suzbijaju uskolisne anualne korove.

Amidi

Izoksazoli i izoksazolidinoni (F)

Triketoni (F)

N-fenilftalamidi (E)

Difenil-eteri (E)

Oksidiazoli (E)

Ostali

DODATNA SREDSTVA (ADJUVANTI)
I. SREDSTVA ZA POBOLJŠANJE UČINKA PESTICIDA
II. SREDSTVA ZA SPREČAVANJE OSIPANJA ZRNA IZ KOMUŠKI I MAHUNA

Herbicidi s isključivo herbicidno aktivnim stereoizomerima

Sadrži samo herbicidno aktivan izomer R: Derivati fenoksi karboksilnih kiselina:
• Mekoprop (MCPP-P)
• Diklorprop-P (2,4-DP-P)
Ariloksifenoksi propionati:
• Fluazifop-p-butil
• (R)-kizalofop-etil
• R-haloksifop-metil
• Fenoksaprop-P-etil
Sadrži udio herbicidno aktivnog izomera S: Kloracetamidi:
• Alfa-metolaklor – sadrži 84% herbicidno aktivnog izomera (S) ((S)-metolaklora)

Sistemi zaštite od korova

NAPOMENA: u tablicama s popisima herbicida nisu navedeni svi herbicidi koje je moguće primeniti u određenom roku na određenoj kulturi. Podaci o dozama su okvirni.

Sistem zaštite od korova u strnim žitaricama

Opisana je zaštita od korova na prime