Siva pegavost lista kruške može izazvati ozbiljne štete koje se manifestiraju preuranjenim otpadanjem lišća. Osim na kruški, bolest se može pojaviti na dunji, pa čak i na jabuci u izuzetnim slučajevima.

Simptomi :  Bolest se prepoznaje po sitnim pegama koje se formiraju na licu lista. Pege su izdužene ili ovalne,  prečnika 2 do 3 mm, sive boje s tamnosmeđim rubom. Unutar pega formiraju se crne tačkice tkzv. piknidi.  Na jednom listu formira se veći broj pega koje se kasnije mogu spojiti i praviti veće nekrotične površine što dovodi do smanjenja asimilacije. Kod jakih zaraza listovi mogu biti tako oštećeni da dolazi do defolijacije voćke već u leto (avgust). Takve voćke ulaze u zimu oslabljene, nedozrelih mladica i pupoljaka što će rezultirati slabim ili nikakvim rodom iduće godine. Moguće je da takva voćka kasnije opet potera krajem ljeta ili početkom jeseni i takva nepripremljena dočeka zimu što će je samo dodatno iscrpiti te neće ostvariti otpornost na mraz i zimske uslove. Simptomi bolesti se mogu uočiti od sredine juna sve do kraja vegetacije.

Epidemiologija : Gljiva prezimljava u obliku saprofita na opalom lišću koje se zarazilo prethodnog leta. U proleće gljiva formira peritecij iz kojeg će se, kada se temperature dignu iznad  8 °C, i nakon jačih kiša početi oslobađati askospore u vazduh. One će biti nošene vetrom i uzrokovaće infekcije na drugom lišću. Tako dolazi do primarne infekcije. Tokom tog perioda dolazi do klijanja spora. Klične cevi penetriraju u list gde stvaraju micelij. Napadnute stanice lista odumru te sljedeća dve sedmice unutar stvorenih rana pojavće se plodna tela – piknidi s dugačkim i srpastim piknosporama. U slučaju kiše piknidi će otpuštati piknospore čime započinje sekundarna infekcija koja će trajati do kraja vegetacije. U jesen nakon opadanja lišća, gljiva prelazi na saprofitski način ishrane i ciklus se ponavlja.

Suzbijanje : 

Ova bolest najčešće ne predstavlja problem u voćnjacima u kojima se sprovodi redovna zaštita od krastavosti jer fungicidi namenjeni suzbijanju krastavosti suzbijaju i sivu pegavost lista kruške. Najčešće se koriste ditiokarbamati, dodin, kaptan, ditianon i dr.

Ako se i ukaže potreba za suzbijanjem ove bolesti, značajno je sakupljanje i spaljivanje zaraženog lišća u jesen čime se sprečava formiranje peritecija.

Hemijska zaštita prvi puta se sprovodi nakon perioda cvetanja, a drugi puta 10 do 14 dana nakon prvog tretiranja. Po potrebi, zavisno od godine, može se sprovesti i treće prskanje 10 do 14 dana nakon drugog prskanja. Pri tom se koriste fungicidi Cineb, Ciram, Captan, Dodine.

Takođe, neke sorte krušaka otpornije su na ovu bolest. Posebno su osetljive Boskova bočica, Viljamovka i Anjou, dok je Kiefferova (Citronka) relativno otporna.

Tekst preuzet sa sajta Pinova