Šumska jagoda (Fragaria vesca) je veoma cenjena vrsta voća, izuzetnih hranljivih i lekovitih osobina kako ploda tako i lista i korena.

Proizvodi od šumske jagode su deficitarni kako na domaćem tako i na ino tržištu.

Jedna od najkvalitetnijih i najotpornijih sorti šumske jagode je Regina koja je poreklom sa Alpa. Više od 100 godina veliki broj selekcionera je radio na njenom usavršavanju i sada predstavlja standard i osnovu u proizvodnji šumske jagode u Evropi. Proizvodnja je zastupljena u Španiji, Italiji, Poljskoj, Engleskoji Francuskoj ali isključivo kao sveža za lokalno tržište. Sadi se kao zelena kontejnerska sadnica počev od februara pa čak do novembra meseca. Spada u grupu stalnorađajućih jagoda i daje konstantne prinose čime omogućava višemesečne prihode proizvodjačima. Odlikuje se ranim početkom berbe odnosno od maja meseca pa sve do novembra tj. prvih većih mrazeva i snega. Zasađene tokom leta već nakon 30 dana počinju sa plodonošenjem i stalnim i obilnim prinosima. Poseduje veliku prirodnu otpornost na sve bolesti ali i štetočine naročito na nadmorskim visinama preko 600 m pa zahteva minimum zaštite. Ove karakteristike omogućavaju da se lako gaji i da podnosi različite uslove gajenja ali i da se može odlično uzgajati u organskoj proizvodnji. Plodovi su joj atraktivnog izgleda, prijatnog slatko-nakiselog ukusa sa veoma izraženom mirisnom aromom.
Karakteristike stalnorađajuće šumske jagode Regina čine je izuzetno perspektivnom voćnom vrstom koju treba omasoviti u brdsko planinskim predelima koji već imaju tradiciju u gajenju jagodstog voća kao što je Ivanjica.

Šumska jagoda – Agroekološki uslovi za podizanje zasada

Presudan uticaj na rastenje, razviće i plodonošenje šumske jagode, pored njenih naslednih osobina i primenjene agrotehnike, imaju i klimatski uslovi.
Svetlost značajno utiče na razvoj bokora, prinos i kvalitet plodova šumske jagode. S toga je potrebno gajiti je u područjima sa velikim brojem sunčanih dana i prohladnih noći.
Pošto je šumska jagoda biljka niskog porasta kao takva je tokom zimskog perioda zaštićena snežnim pokrivačem. U takvim uslovima ona može da podnese i do –35 °C, dok u slučaju golomrazice izmrzava na -20 °C.
Pozni prolećni mrazevi mogu oštetiti cvetne pupoljke, otvorene cvetove, zametnute plodove, pa čak i plodove u prvim fazama razvitka. U slučaju ovih eventualnih mrazeva valja pripremiti agril foliju i prekriti zasad dok traju mrazevi.
Visoke temperature će uticati na smanjenje vlage u zemljištu ali i na smanjenje obima cvetanja tokom letnjih dana ali će sa padom temperature intezivirati cvetanje a time i plodonošenje sve do kasne jeseni.
Potreba šumske jagode za velikom količinom vode u toku vegetacije uslovljena je relativno plitkim korenovim sistemom, velikom lisnom masom (sa velikim brojem generacija listova) i načinom gajenja.
Za uspešnu i ekonomičnu proizvodnju šumske jagode zemljište predstavlja jedan od primarnih činilaca i zbog toga pravilnim izboru zemljišta treba posvetiti posebnu pažnju.

Šumska jagoda najbolje uspeva na plodnim, rastresitim, propusnim i humusnim zemljištima (sa više od 4% humusa). Reakcija zemljišta treba da bude blago kisela, sa optimalnom pH vrednosti od 5,0 do 6,5.
Najpovoljniji prirodni uslovi za gajenje šumske jagode su brdsko-planinska podrucja preko 500 m n.v. odnosno područja gde prirodno vegetiraju divlji predstavnici šumske jagode.
Za zasnivanje zasada šumske jagode potrebno je koristiti otvorene i blago nagnute terene (2-5o) sa ciljem sprečavanja spiranja zemljišta, akumulacije hladnog vazduha i suvišne vode.
Sa odabranih parcela potrebno je uzeti uzorke zemljišta za analize na prisustvo humusa i najvažnijih biogenih elemenata, kao i sadržaja kreča i kiselosti zemljišta. Uzorak se uzima na svakih 30 ari površine do dubine od 30 cm. Na bazi izvršenih analiza u ovlašćenim ustanovama, stručna lica će dati preporuke kako pripremiti zemljište za sadnju šumske jagode (način đubrenja i norme đubriva).

Tehnologija podizanja zasada šumske jagode

Priprema zemljišta za sadnju

Priprema zemljišta za podizanje zasada šumske jagode sastoji se u uređenju parcele, uništavanju korova, popravci osobina zemljišta (meliorativnom đubrenju) i neposrednoj pripremi za sadnju.
Zemljište zakorovljeno višegodišnjim korovima (zubača, pirevina, palamida i dr.) potrebno je pre sadnje jagode osloboditi njihovog prisustva. Korovi se mogu uništavati unakrsnim oranjem zemljišta na dubini od 10-15 cm i detaljnim čišćenjem zemljišta od njihovih ostataka, ili prskanjem totalnim herbicidima sa sistemičnim dejstvom: Clinic, Raundap, Glifosav i Cidokor (6-12 l/ha) najmanje mesec dana pre oranja. Nakon tretiranja herbicidima, tokom 15 do 20 dana nastupa njihovo sušenje i posle toga se može pristupiti oranju.
Da bi se poboljšale fizičko-hemijske osobine zemljišta, potrebno je povećati sadržaj humusa, a često i sadržaj važnih elemenata – fosfora i kalijuma. Količine đubriva koje treba dodati uglavnom zavise od tipa, strukture i plodnosti zemljišta, kao i od rezultata prethodno uraĎene agrohemijske analize zemljišta. Ukoliko se ustanove odstupanja od optimalnog nivoa sadržaja humusa (3–4%), lako pristupačnog fosfora P2O5 (8–10 mg/100g vazdušno suvog zemljišta) i lako pristupačnog kalijuma K2O (18–20 mg/100g vazdušno suvog zemljišta), pre rigolovanja neophodno je unošenje organskih i mineralnih đubriva.
U zavisnosti od osobina i plodnosti zemljišta, količine unetih organskih đubriva kreću se od 30 do 50 t/ha zgorelog goveđeg ili ovčijeg stajnjaka. Pored organskih đubriva u zemljište treba uneti i 800-1000 kg/ha kompleksnog mineralnog đubriva NPK (10:12:26 + 3% MgO ili 7:14:21), odnosno 400-600 kg/ha đubriva Yara Milla Complex (12:11:18 + MgO + mikroelementi.) koje je 100% iskoristivo i koje ne menja pH vrednost zemljišta.
Pošto se koren šumske jagode razvija plitko dovoljno je obradu u fazi pripreme zemljišta obaviti na dubini 20-25 cm. Nakon toga sledi fina priprema zemljišta za sadnju tj. sitnjenje i ravnanje zemljišta pomoću freza.

Kvalitetan, sortno čist i zdravstveno ispravan sadni materijal je jedan od osnovnih preduslova uspešne proizvodnje jagode.
Sadnica šumske jagode proizvedena u rasdniku mora biti zdrava, sveža, dobro razvijena sa očuvanim centralnim pupoljkom, lisnom rozetom od najmanje 3 listića i dobro razvijenim korenom.

Kontejnerske sadnice – proizvode se u plastičnim ili stiroporskim kontejnerima napunjenim humusnim sterilisanim supstratom. Ciklus proizvodnje ovih sadnica traje 3 do 4 meseca, nakon čega su spremne za sadnju na otvoreno polje. U prednosti su u odnosu na ostale kategorije sadnica jer se živići ukorenjeni u hranljivom suspstratu lakše primaju i korenov sistem im brzo postaje aktivan.
Za podizanje novih zasada treba koristiti sadnice kategorije »standardne« (evropska oznaka CAC) što je i jedini sadni materijal koji se može naći na tržištu u ovom momentu.

Sistem gajenja neke voćne vrste pa i šumske jagode treba da omogući maksimalno ispoljavanje njenih genetskih kapaciteta u cilju postizanja visokih prinosa traženog kvaliteta. Najzastupljeniji sistem gajenja jagode je gajenje na polietilenskim folijama (PE folije) sa gredicama.
Polietilenske folije, uzdignute gredice i sistem za navodnjavanje ˝kap po kap˝ su osnovne komponente sistema i moraju se zajedno posmatrati ukoliko se želi postići optimalni nivo uspeha.

Za gajenje jagode na polietilenskoj foliji zemljište treba da bude ravno ili blagog nagiba i dobro pripremljeno. Zato pre postavljanja folije zemljište treba nađubriti, uzorati, dobro usitniti, poravnati i napraviti gredice širine 40 – 60 cm i minimalne visine 10 cm, koje se zastiru folijom.

Širina gredice zavisi od toga da li će se sadnja obavljati u jedan ili dva reda, kao i od raspoložive mehanizacije. Pri jednorednoj sadnji živiće treba saditi po sredini gredice na rastojanju 25 do 30 cm. Kada se sadnja obavlja u dva reda, rastojanje između njih treba da iznosi 40 do 50 cm, a između živića u redu oko 35cm. Rastojanje između gredica iznosi oko 40 cm (za ručno održavanje) ili 90 do 100 cm (za mehanizovanu obradu).

Postavljanje folije se može vršiti ručno ili pomoću traktorskog priključnog uređaja, što je brže i omogućuje bolje prijanjanje folije uz zemljište. Danas je najviše u upotrebi polietilenska folija širine 120 cm na kojoj se buše odgovarajući otvori. Debljina malč folije može biti različita (prosečno 25 do 30 mikrona.). Osim debljine, na trajnost folije utiču i način postavljanja, način bušenja otvora za sadnju, klimatski uslovi, kao i način postupanja sa njom u toku održavanja zasada.
Formiranje gredice i postavljanje folije obavlja se neposredno pred sadnju (najviše dan-dva) najčešće uz pomoć posebne mašine koja istovremeno formira gredicu, postavlja cevi za navodnjavanje (jednu ili dve paralelne), širi foliju i nagrće zemlju na ivicu folije. Potrebno je voditi računa da folija bude dobro zategnuta i svuda naleže na zemlju da nebi ostajali vazdušni čepovi koji kasnije prouzrokuju sušenje biljaka ili pak predstavljaju mesta za sakupljanje miševa a za njima i zmija.
Crna polietilenska folija predstavlja standard među proizvođačima širom sveta, ali je specijalizovana i primena drugih obojenih plastičnih materijala (srebrno-braon, bela, zelena i providna folija). Prednosti primene crne polietilenske folije u gajenju jagode se ogledaju u njenom povoljnom uticaju na toplotni i vodni režim zemljišta, sprečavanje razvoja korova, povećanje rasta bokora i prinosa do 35%, ranije sazrevanje plodova za 3-6 dana, kao i smanjenje truljenja i poboljšanje kvaliteta plodova.
Srebrno – braon folija takođe ne propušta svetlost zahvaljujući braon boji naličja, dok srebrna boja lica pokazuje i repelentno dejstvo reflektujući difuznu svetlost čime doprinosi smanjenju napada insekata. To je i iskorišćeno u sistemima integralne zaštite jagode (IPM).

Pomenuti uticaji različito obojenih polietilenskih folija prvenstveno nastaju usled njihovih optičkih osobina i činjenice da folija sprečava evaporaciju, reguliše temperaturu zemljišta, doprinosi očuvanju fizičke strukture zemljišta, smanjenju razvoja korova i sveobuhvatno poboljšanju fitosanitarnih uslova u proizvodnji jagode.

Noviji način intenziviranja proizvodnje pri gajenju šumske jagode na gredicama prekrivenim folijom predstavlja upotreba niskih polietilenskih tunela, čime se smanjuje rizik od izmrzavanja pod uticajem poznih prolećnih mrazeva. Ovaj način gajenja sastoji se u postavljanju polukružnih konstrukcija (od plastike ili metala) iznad gredica, na rastojanju od 1 do 3m. Konstrukcije se prekrivaju prozračnim belim UV stabiliziranim folijama. Na donjoj slici se može videti da u severoistočnoj Bosni (oko Čelića) za konstrukciju koriste pruteve od bagremca, jedne biljke koja kao žbun raste pored Save.

Folija se pričvršćuje ukopavanjem u zemlju sa jedne strane reda, dok druga strana folije ostaje slobodna za podizanje po potrebi. Fiksiranje folije preko polukružnih konstrukcija se postiže tako što se stavljaju pritiskivači.
Tuneli su najčešće široki 80-120 cm (ako prekrivaju gredice sa dvorednim sistemom sadnje), a visina im je oko 60 cm. Dužina ovih tunela zavisi od dužine redova. Rastojanje izmeĎu redova treba da bude podešeno prema veličini i obliku tunela.
Kod šumske jagode folija se navlači na konstrukcije u martu i aprilu. Doprinos niskih polietilenskih tunela se ogleda i u pozitivnom uticaju na ranije zrenje plodova za 7 do 10 dana nego na otvorenom polju, produženom jesenjem branju kao i boljem kvalitetu plodova što se direktno odražava i na tržišnu cenu.

Najbolji period za sadnju šumske jagode je april i maj mesec i već početkom juna se počinje sa ubiranjem plodova koje traje do kasane jeseni.

Najbolji prijem se postiže ako se sadnice odmah po dopremanju zasade na stalnom mestu. Prethodno je potrebno izvršiti pripremu sadnica, oštećene ili suve listove treba odstraniti, pregledati korenov vrat i centralni pupoljak, a ukoliko je korenov sistem dobro razvijen pristupiti sadnji.
Najbolje je saditi kada je vreme oblačno, a pripremljeno zemljište umereno vlažno. Sadnja se obavlja ručno u prethodno napravljenim otvorima na foliji i pri sadnji treba voditi računa da se živići posade na pravoj dubini (do nivoa korenovog vrata) i da im se žile ravnomerno rasporede u zemljištu. Zatim se obema rukama zemljište oko biljke dobro sabije čime se obezbeđuje dobar kontakt žila sa zemljištem. Posle obavljene sadnje živiće treba redovno zalivati.
Ukoliko je u momentu letnje sadnje zemljište suvo a spoljne temperature visoke potrebno je uključiti sistem za navodnjavanje dan ranije i natopiti zemljište vodom kako bi prijem sadnica bio bolji.
Letnja sadnja jagode na gredicama prekrivenim polietilenskom folijom podrazumeva obavezno postavljanje sistema za navodnjavanje ˝kap po kap˝. U gajenju šumske jagode na foliji ovo je jedino prihvatljiv sistem navodnjavanja i instalira se ispod folije, pa su gubici vlage skoro zanemarljivi.

Nega zasada šumske jagode

Nega jagode gajene na polietilenskoj foliji sastoji se u održavanju zemljišnog prostora između gredica, đubrenju fertigacijom (kroz sistem za navodnjavanje) i dodatnom ishranom preko lišća (folijarno), navodnjavanju, zaštiti od prouzrokovača bolesti i štetočina, uklanjanju korova i starog lišća.

Održavanje zemljišta

Održavanje zemljišta u zasadu jagode sa folijom obavlja se na nekoliko načina: obradom, malčiranjem i ređe, u izuzetnim situacijama, uz pomoć herbicida.
Obrada prostora između dve gredice sa folijom obavlja se uglavnom ručno (motikom ili plevljenjem), vrlo oprezno da se folija ne ošteti. Male ručne freze koriste se kada je veće rastojanje između folija i sa dodatnim oprezom, mada je najjednostavniji način košenje rotacionim kosačicama za košenje dvorišta.
Herbicidi se u ovoj proizvodnji koriste isključivo u međurednom prostoru kada je zemljište raskvašeno i ne može se ručno obrađivati. U praksi se uglavnom koriste herbicidi protiv nicanja korova (Simazin, Devrinol i dr. u količini 3 -8 kg/ha) uglavnom krajem zime po otapanju snega, zatim kontaktni herbicidi Reglon, Gramokson, Basta i dr u količini 4-6 l/ha uz pažljivu primenu kako ne bi bilo većih oštećenja na listovima šumske jagode.
U zasadima šumske jagode na polietilenskoj foliji uspešno se mogu koristiti selektivni herbicidi za uništavanje uskolisnih korova Fusilade forte, Galant super, Select super i dr. u količini 0,8 – 2,4 l/ha uz strogo poštovanje preporučenih mera opreza i vremena primene.

Pri gajenju šumske jagode na gredicama, pored redovne obrade zemljišnog prostora između folija, preporučuje se i zastiranje organskim malčevima. Kao materijal za zastiranje može se upotrebiti pšenična i ražena slama, seno slabijeg kvaliteta, usitnjena kukuruzovina, pleva, strugotina od četinara ili drugi podesan materijal. Koji materijal će se upotrebiti zavisi od mogućnosti njegove nabavke i cene. Debljina sloja za zastiranje treba da bude oko 5 cm. Jedna bala pšenične slame može da zastre oko 15 do 20 meara dužnih međurednog prostora jagode širine oko 40 do 50 cm.

Svrha zastiranja se ogleda u tome da se spreči porast korova, stvaranje pokorice na površini i gubitak vlage iz zemljišta isparavanjem, da se spreči prljanje i truljenje plodova za vreme pljuskovitih padavina – kako bi se dobili čisti i intenzivno obojeni plodovi. Malčiranje meĎuprostora se obavlja u toku samog cvetanja ili po precvetavanju šumske jagode, a kasnije po završetku berbe truljenjem malč materijala obezbeđuje se unošenje organske materije u zemljište.

Đubrenje šumske jagode

Za postizanje visokih i redovnih prinosa šumska jagoda zahteva dodatno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima. Osnovni principi pri izboru đubriva i određivanju režima đubrenja odnose se na plodnost zemljišta i pristupačnost hraniva, zahteve jagode za hranljivim elementima, balansiranu ishranu, kvalitet i zdravstvenu bezbednost proizvedenih plodova.
Tri ključna faktora u definisanju optimalnog programa đubrenja šumske jagode su: sadržaj humusa i pH vrednost zemljišta, kao i kvalitet vode za navodnjavanje.

Visok nivo organske materije jedan je od najvažnijih preduslova za uspešno gajenje šumske jagode, pošto prisustvo organskog kompleksa, pored obezbeđivanja biljaka hranivima (tesno korelira sa sadržajem ukupnog azota), omogućava i poboljšanje vodno-vazdušnog režima zemljišta. Ukoliko je pri zasnivanju zasada šumske jagode obavljeno meliorativno đubrenje stajnjakom, njegova aktivnost se održava do 3 godine što je i maksimalna dužina eksploatacionog perioda zasada jagode. Sa druge strane, otežana je primena organskih đubriva u savremenoj tehnologiji gajenja šumske jagode na foliji.
Kvalitet vode takođe je presudno bitan za uspeh proizvodnje, tako da bez fizičko hemijske analize vode koja se koristi za navodnjavanje nije moguće napraviti potpuno ispravan i precizan program ishrane.
Redovna mera pri gajenju šumske jagode na foliji postaje prihrana vodotopivim đubrivima kroz sistem za navodnjavanje “kap po kap” (tzv. fertigacija), jer obezbeđuje potpunu iskoristivost đubriva uz lako programiranje doza. Pri izboru mineralnih đubriva treba birati renomirane proizvođače (,,Yara Milla”, “Haifa”, “Kemira”, “Valagro” i dr.), a formulacije podešavati u skladu sa fenološkim fazama razvoja biljke. Potrebne količine hranljivih elemenata rastvaraju se u vodi u posebnom sudu, i uz pomoć specijalnih uređaja – dozatora, na principu vakuuma ubacuju se u vodu u sistemu za navodnjavanje.
Pri definisanju orjentacionog programa đubrenja treba imati u vidu potrebe jagode za pojedinim mineralnim elementima u različitim etapama razvoja biljke. Naime, 7-10 dana posle sadnje ili na početku vegetacije jagode treba koristiti đubriva sa naglašenim sadržajem fofora, tzv. startere, sa formulacijama od 44 % do 52 % fosfora. Osnovna namena ovih đubriva je da pospeše ukorenjavanje jagode posle sadnje, kao i obnavljanje aktivnosti korenovog sistema na početku vegetacije. Preporučena primena je 1-2 puta na 7-10 dana.
U fazi intenzivnog porasta bokora šumske jagode (formiranja novih listova i pojave cvetnih pupoljaka) kao stimulans vegetativnog porasta u redovnoj ishrani jagode fertigacijom treba koristiti kompleksna mineralna đubriva sa nešto većim sadržajem azota (24:8:16 ili 20:20:20 + me) u preporučenoj koncentraciji od 0,10 do 0,15 %.
U fenofazi cvetanja, zametanja i intenzivnog porasta plodova povećavaju se potrebe za kalijumom. Pri tom je važno znati da jagoda ispoljava osetljivost prema jonu hlora, te je potrebno birati formulacije đubriva koje ne sadrže hlor (16:8:32 + 2% MgO + me ili 17:10:27 + me). Naglašen sadržaj kalijuma doprinosi boljem kvalitetu plodova šumske jagode u smislu povećanja sadržaja rastvorljive suve materije i šećera, kao i boljeg izgleda ploda (obojenosti i sjaja). Sa ciljem povećanja čvrstoće i transportabilnosti razvijenih plodova preporučuje se i redovna primena đubriva Multi K Mg (12:0:43 + 2%MgO) u kombinaciji sa Multi Cal đubrivom (15,5:0:0 + 26,5 %CaO).
Na zemljištima sa velikim deficitom kalcijuma, aplikacija Multi Cal đubriva se preporučuje svakih 7 do 10 dana u količini do 50 kg/ha. Broj tretiranja zavisi od obezbeđenosti zemljišta Ca, sadržaja Ca u vodi za navodnjavanje i režima vlažnosti. Ne preporučuje se mešanje sa drugim đubrivima.

Primer ishrane šumske jagode:

Prvo prihranjivanje starterom – 15-ti dan po sadnji sa NPK (10:52:10) u količini 1 g/biljci;

Drugo prihranjivanje – posle 10 dana sa CaNO3 u količini 1,5 g/biljka;

Treće prihranjivanje – 35-ti dan po sadnji sa Polyfeed 13:10:34 u količini 1 g/biljci (Carpocare N2);

Četvrto prihranjivanje – 45-ti dan po sadnji sa NPK 20:20:20 u količini 1 g/biljci;

Peto prihranjivanje – 55-ti dan po sadnji (oko 10 oktobra) sa NPK 13:10:34 u količini 0,5 g/biljci.

Važnu dopunu u zadovoljavanju ishrane šumske jagode pojedinim mineralnim elementima predstavlja folijarna prihrana (preko lista), čija primena je olakšana zahvaljujući niskom porastu jagode i gustini sklopa aktivnog lišća. Glavni cilj primene ovog načina prihrane je otklanjanje nedostataka usvajanja mikroelemenata iz zemljišta, tako da su efekti vrlo brzo uočljivi. Za tu svrhu se koriste različita folijarna đubriva, kao što su: “Ferticare”, “Micro-E-mix”, “Fertigal”, “Sequestren”, “Murtonik”, “Brexil Mg”, “Biter Mag” i dr. Prskanja se izvode u vremenskim intervalima od 7 do 10 dana, sa koncentracijama od 0,5 do 0,7 %.
Često se folijarna prihrana kombinuje sa zaštitom od prouzrokovača bolesti i štetočina, i u tom slučaju suspenziju treba praviti sledećim redom: voda + folijarno đubrivo + insekticid + fungicid. Optimalne temperature za primenu đubriva preko lista su oko 20 °C, a poželjno je i da nakon tretiranja ne bude padavina 48 sati.

Navodnjavanje šumske jagode

Savremena proizvodnja šumske jagode se ne može realizovati bez sistema za navodnjavanje, obzirom da su za razvoj i plodonošenje jagode potrebne velike količine vode u toku vegetacije. Naročito su potrebe za vodom izražene u vreme cvetanja i oplođenja, razvoja, porasta i sazrevanja plodova, porasta novog lišća i diferenciranja cvetnih pupoljaka.
Kao najbolji i najracionalniji način navodnjavanja pri gajenju šumske jagode na polietilenskoj foliji, pokazao se sistem “kap po kap”. Instalira se ispod folije, pa su gubici vlage skoro zanemarljivi. Princip rada ovog sistema zasniva se na ravnomernom ispuštanju vode kapanjem u željenom vremenskom intervalu. Pri gajenju šumske jagode na gredicama u dvorednom sistemu sadnje preporučuje se postavljanje plastičnih cevi u središnjem delu gredice za svaki red zasebno. Cevi za navodnjavanje su perforirane na rastojanju od oko 30 cm, a kao optimalni protok smatra se 3,6 l vode po dužnom metru reda, odnosno 1,2 l/kapaljci za jedan sat. Na taj način se obezbeđuje ravnomerna distribucija vode u zonu korenovog sistema šumske jagode, a usavršena tehnologija omogućava ravnomernost isticanja vode na početku i na kraju reda, bez obzira na konfiguraciju terena.

Zaštita šumske jagode od prouzrokovača bolesti i štetočina

Šumsku jagodu najčešće napadaju i pričinjavaju joj velike štete prouzrokovači gljivičnih i virusnih bolesti, kao i štetočine. Suzbijanje patogena mora da se obavi blagovremeno, što pored preventivnih mera (pravilan izbor terena, rotacija useva, upotreba bezvirusnog sadnog materijala, uklanjanje starog lišća i korova), uključuje i direktne mere zaštite protiv ekonomski najštetnijih prouzrokovača bolesti i štetočina. Time se suzbijaju bolesti i populacije štetočina svode na nivo koji ne izaziva značajne ekonomske štete, uz istovremenu proizvodnju visokokvalitetnih i zdravstveno bezbednih plodova na način koji je ekonomski prihvatljiv.

Među najštetnije gljivične bolesti šumske jagode spadaju: ljubičasta pegavost lišća (Mycosphaerella fragariae), smeĎa pegavost lišća (Phomopsis obscurans), crvenilo srži i trulež korena (Phytophthora fragariae) i siva trulež ploda (Botrytis cinerea).
Virusne bolesti su posebno opasne u proizvodnji jagode. One izazivaju degeneraciju, kržljavost i slabljenje biljaka jagode značajno utičući na manji prinos (25 – 75 %) i slabiji kvalitet plodova. Njihovo suzbijanje nije moguće hemijskim putem, već se mere borbe isključivo odnose na preventivne mere koje u osnovi podrazumevaju upotrebu bezvirusnog sadnog materijala i brzo uklanjanje biljaka na kojima je primećena zaraza.
Među štetočinama koje napadaju jagodu ekonomski su najznačajnije: jagodin cvetojed (Anthonomus rubi), jagodin surlaš (Rhynchites germanicus), lisne vaši jagode, jagodina grinja (Tarsonemus pallidus) i običan paučinar (Tetranychus urticae).
Zaštitu šumske jagode od pomenutih prouzrokovača bolesti i štetočina treba sprovesti tako da bude efikasna i u saglasnosti sa standardima kvaliteta, čime će se proizvesti zdravstveno bezbedni plodovi i očuvati životna sredina.

Prilikom pripreme preparata treba imati u vidu da se sredstva moraju precizno odmeriti u srazmeri sa količinom vode. Praškasta sredstva treba najpre sipati sa malo vode u manju posudu, rastvoriti ih, pa tek potom sipati u prskalicu. Ako je u pitanju smeša dva ili više preparata, potrebno je tretiranje izvršiti odmah po spravljanju rastvora, a neutrošenu tečnost prosuti i ne ostavljati za drugi dan. Posle svakog prskanja prskalicu treba dobro isprati i ne koristiti istu prskalicu po mogućstvu za herbicide i pesticide.

Uklanjanje korova i starog lišća

Pri gajenju šumske jagode na polietilenskoj foliji stepen zakorovljenosti zasada je znatno manji, ali se ipak mora izvoditi ručno plevljenje po potrebi oko samih biljaka u redu. S obzirom da je jagoda niskog porasta, korovi je zasenjuju, oduzimaju vodu i mineralne materije, usporavaju njen razvoj i stvaraju povoljne uslove za razvoj bolesti i štetočina.
Uklanjanje sasušenih i bolesnih listova je redovna mera koja se izvodi u kombinaciji sa plevljenjem, obzirom da listovi jagode prosečno žive 50 do 60 dana nakon čega se suše i zamenjuju novim, mladim listovima. Time se obezbeđuje bolja prozračnost bokora, a potencijal zaraze sa bolesnih listova u znatnoj meri smanjuje.

Berba, klasiranje, pakovanaje i transport plodova šumske jagode

Berba

Plodovi šumske jagode ne sazrevaju istovremeno što nameće potrebu višekratne berbe u dužem vremenskom periodu (150/200dana). OdreĎivanje optimalnog momenta berbe plodova uslovljeno je stepenom zrelosti ploda, dužinom transporta i vidom upotrebe.
Optimalni stepen zrelosti plodova za berbu se određuje na osnovu boje pokožice, čvrstoće i ukusa ploda. Pri tome treba imati u vidu da plodovi jagode ne dozrevaju posle berbe, pa ih treba brati neposredno pred punu zrelost (ako su namenjeni za svežu potrošnju) ili u punoj zrelosti (ako su namenjeni preradi). U zavisnosti od dužine transporta često se berba mora obavljati ranije 1 do 2 dana u odnosu na punu zrelost, posebno kada se plodovi transportuju na udaljenija tržišta.
Dobra praksa kod proizvodnje šumske jagode za svežu upotrebu jeste obuka berača da na pravi način i u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe nije neophodno. Plodovi se ručno beru uz jednostavnu tehniku: plod se hvata kažiprstom i otkida a zatim se pažljivo stavlja u ambalažu da se ne bi oštetio.
Prema normativima jedan radnik za desetočasovno radno vreme može da ubere, klasira i upakuje od 10 do 15 kg plodova.
Berba se izvodi u jutarnjim satima posle rose (kada se plodovi prosuše) i poslepodnevnim, tako da se izbegne štetan uticaj visokih podnevnih temperatura. Istovremeno sa berbom plodova namenjenih za tržište potrebno je brati i trule plodove, jer se njihovom berbom i iznošenjem iz zasada smanjuje potencijal zaraze u narednim berbama.
Ubrani plodovi se iznose iz zasada i odlažu u hladovinu gde treba da provedu što kraći vremenski period. Razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja postaje imperativ tokom berbe, jer odlaganje hlaĎenja ubranih plodova značajno može uticati na njihovu trajnost.

Klasiranje i pakovanje

Klasiranje plodova jagode se uglavnom obavlja u toku berbe, kako bi se sprečilo suvišno manipulisanje plodovima.
Prema pravilniku o kvalitetu voća, povrća i pečurki i proizvoda od voća, predviđene su 3 kvalitetne kategorije: extra kvalitet, kvalitet I i kvalitet II.
Plodovi jagode extra kvaliteta moraju pripadati istoj sorti i biti uniformni u pogledu krupnoće, boje i oblika. Dozvoljeno odstupanje po boji i masi ploda je 5%. Prezrelih i oštećenih plodova može da bude do 2%, a ukupna tolerancija kvaliteta za ovu kvalitetnu kategoriju iznosi do 10%.
Plodovi kvaliteta I su slični po veličini, boji i obliku plodovima extra klase, s tim da je prečnik plodova manji i kreće se u rasponu od 7 mm do 15 mm. U jedinici pakovanja može biti do 10 % odstupanja od uslova predviđenih za I kvalitet, uključujući i do 2 % prezrelih i oštećenih plodova.
Plodovi kvaliteta II su znatno sitniji (prečnika manjeg od 7 mm), a dozvoljeno učešće plodova bez čašice i peteljke u jedinici pakovanja iznosi do 20 %. Istovremeno, prezrelih plodova može biti do 10 %. Plodovi ove klase se prevashodno koriste za preradu.
Klasirani plodovi se pakuju u ambalažu u kojoj će biti izneti na tržište. Evropski standardi ambalaže nalažu da to budu male plastične kutijice zapremine do 200 g, različitih oblika i dimenzija, pogodnih za pakovanje u paletnom sistemu.
U novije vreme kupci uglavnom diktiraju načine pakovanja, tako da ambalaža za sveže plodove jagode osim dizajna, treba da zaštiti kvalitet i svežinu proizvoda i da ukaže na neke njegove pozitivne odlike, kao što su sorta i poreklo. Sva ambalaža koja se koristi mora biti neškodljiva za zdravlje ljudi i biorazgradljiva. Takođe, ona treba da obezbedi siguran transport i dobru zaštitu u toku prevoza i prometa.

Transport plodova šumske jagode

Zbog velike osetljivosti zrelih plodova šumske jagode posebnu pažnju treba obratiti na uslove transporta. Dužina transporta, naročito u našim uslovima (loša putna mreža i neadekvatna transportna sredstva), ima ključnu ulogu u održanju kvaliteta ubranih plodova. Takođe, smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku, tako i kao upakovanog proizvoda, smanjiće se i procentualni gubitak kvaliteta proizvoda.
Ubrani plodovi jagode bi trebali da se drže u hladnim uslovima, upakovani u svakoj fazi transporta.
Transport treba obavljati u ambalaži u kojoj je šumske jagoda ubrana, u odgovarajućim prevoznim sredstvima, po putevima sa asfaltnom podlogom. Izbor transportnih sredstava zavisi od dužine transporta i kvaliteta puta, spoljnih temperaturnih uslova, zrelosti plodova i njihove namene. U tom pogledu mogu se koristiti različita prevozna sredstva kao što su: kamioni hladnjače, otvoreni ili zatvoreni kamioni sa ventilacijom, kombi vozila i dr.
Za transport do udaljenijih tržišta koriste se kamion hladanjače. Vrlo je važno da se pre unošenja plodova u hladnjaču, gde je temperatura oko 0oC, izvrši rashlađivanje plodova na 3oC. Samo na taj način se može očuvati kvalitet i trajnost svežih plodova tokom transporta. Zamrznuti plodovi šumske jagode se transportuju na mnogo nižim temperaturama od –18oC do –20oC.

Čuvanje plodova šumske jagode

Dužina čuvanja plodova šumske jagode zavisi od stepena zrelosti ubranih plodova, njihovog zdravstvenog stanja, osobina sorte, načina i režima čuvanja (obično rashlaĎeno skladište, ili ULO komore), standardnog ili MAP načina pakovanja i dr. U običnim rashlađenim skladištima jagoda se čuva svega par dana, a sa MAP pakovanjem ili u hladnjačama sa ULO režimom oko jedne nedelje. Nažalost, za takva skladišta potrebna su velika ulaganja. Stoga je najbolje ubrane šumske jagode odmah plasirati bilo za potrošnju u svežem stanju bilo za zamrzavanje. Tada se najmanje gubi na kvalitetu.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst: “Priručnik za proizvodnju šumske jagode” autor: Prof. dr Mihailo Nikolić , tabela i slike sajt floriva.com