Sušenje izdanaka ogleda se u slabijem rastu pojedinih ili svih rodnih bočnih izdanaka, a praćeno je uvenućem lišća oko nekrotičnih pega. Mrke, odnosno purpurne lezije pojavljuju se na glavnom izdanku, i mogu se proširiti za nekoliko centimetara.

Pupoljci iznad lezija se suše, nema razvoja lateralnih rodnih letorasta, a ako i počne razvoj pupoljaka, letorast se slabo razvija i suši pre berbe. Često je, takođe, sušenje dela izdanka iznad mesta infekcije, a ukoliko se rezidba vrši po vlažnom vremenu, posle infekcija na mestu
skraćivanja izdanka, često dolazi do sušenja izdanka odozgo na dole. Zaraženost se uglavnom povezuje sa oštećenjima izazvanim orezivanjem i njime uzrokovanim povredama izdanaka, kao i svim ostalim vrstama povreda izdanaka (ostale agrotehničke mere, insekti) jer gljiva kroz povrede vrlo brzo prodire u sprovodne sudove. Ovo oboljenje izazvaće pre potpuno sušenje izdanaka nego antraknozu ili ljubičastu pegavost izdanaka.

Suzbijanje : Kako su oštećenja često presudan uslov infekcije, potrebno je preduzeti sve mere kako bi se povrede izdanaka svele na najmanju meru. Posebnu pažnju treba posvetiti suzbijanju insekata koji povređuju koru izdanaka, od kojih je najznačajnija malinina mušica (Resseliella theobaldi). Takođe, kako micelija prezimljava u izumrlom tkivu lastara, uklanjanjem i uništavanjem starih lastara odmah nakon berbe smanjuje se izvor zaraze. Od hemijskih tretmana, tretiranje preparatima na bazi tiofanat-metila (Galofungin -T) odmah nakon prolećne rezidbe je od izuzetnog značaja. Treba voditi računa da se lastari dobro isprskaju po celoj površini, naročito donja polovina izdanka.

Za kupinu : Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka. Trudite se da rezidbu obavite po suvom vremenu (4-5 dana posle rezidbe ne bi trebalo da bude padavina), kako bi se povrede sanirale. Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). Da bi mera zaštite bila efikasna neophodno je  poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst : “Zaštita maline” (2011 god.) PSSS Kraljevo priređivači : dipl. inž. Slobodan Tomić, dipl. inž. Radmila Veličković, dipl. inž. Jelena Grbić, dodatak za kupinu tekst sa sajta mpt.gov.rs