Prvenstveno napada vinovu lozu, ali može se pojaviti i na glogu, jorgovanu i lucerki. Obično se javlja sa sivim grozdovim smotavcem. Gusenice se hrane cvetnim pupoljcima i prouzrokuju slične štete kao sivi grozdov smotavac. Odrasle gusenice ispredaju beli kokon na grozdu ili pod korom. Prateća pojava napada je truljenje grozdova u celini.

Životni ciklus : Žuti grozdov smotavac prezimi u stadijumu lutke, koja se nalazi u beličasto-sivkastom kokonu. Leptiri prve generacije pojavljuju se tokom aprila i lete u suton. Ženke obično polažu jaja na cvetne pupoljke vinove loze. Jedna ženka može da položi od 60-100 jaja. Embrionalni razvoj traje desetak dana. Izlegle gusenice napadaju cvetne pupoljke na isti način kao gusenice sivog grožđanog smotavca. Odrasle gusenice u grozdovima ili na čokotu opredu kokon i u njemu se preobraze u lutku. Ponekad se kokoni mogu naći u smotanom ili paučinom isprepletanom lišću. Leptiri druge generacije se javljaju od polovine jula pa sve do polovine avgusta. Ova generacija je veoma štetna jer ženke polažu jaja na bobice, a gusenice odmah po piljenju prodiru u njih. One pored bobica mogu i da pregrizu njihove peteljke. Napadnute i oštećene bobice podložne su brzom truljenju i propadanju. Optimalni uslovi za razvoj žutog grožđanog smotavca su pri temperaturi od 20-27°C i relativnoj vlažnosti 70-90%. Žuti grozdov smotavac ima dve generacije godišnje koje su obično jasno odeljene jedna od druge, dok bi sivi grozdov smotavac trebao da ima po pravilu tri generacije godišnje, ali su vrlo često te generacije tako spojene jedna sa drugom da se više ne zna gde se jedna završava a druga počinje.

Suzbijanje : 

Agrotehničke mere: Gajenje vinove loze u špalirima sa velikim međurednim rastojanjem. Skidanje jednog do dva lista na svakom lastaru između grozdova pre cvetanja. U julu treba skinuti listove ispod grozdova kao i po jedan list iznad najvišeg grozda na svakom lastaru. U toplijim krajevima ne treba nikad otkrivati grozdove sa južne strane, jer odatle dolazi najjače sunce, dok u hladnijim krajevima otkrivanje grozdova može biti samo od koristi. Pri ovakvom gajenju svaki čokot je izlošen suncu, te se položena jaja zbog nedovoljne vlage suše i propadaju. Ovu operaciju je neophodno sprovesti, jer tako pripremamo grozdove za hemijsku zaštitu.

Hemijska zaštita: Optimalni rok za suzbijanje može se odrediti kombinacijom praćenja leta leptira i brojem oštećenih bobica. U Švajcarskoj se tolerantnim pragom za prvu generaciju smatra 15-30 gusenica na 100 grozdova. Pojava gusenica druge i treće generacije na bobicama se teže zapaža ili se zapazi kada je već kasno za suzbijanje. Gusenice poslednje generacije prave veće štete time što omogućuju širenje sive truleži, pa je prag tolerancije za drugu i treću generaciju 5-10 gusenica na 100 grozdova.

Suzbijanje prve generacije smotavca treba sprovesti nakon 8-10 dana pošto je utvrđen maksimalni let leptira, a druge generacije 4-8 dana posle maksimalnog leta.

Pri izboru insekticida za tretiranje vinograda najpre treba birati one koje što manje forsiraju pojavu crvene voćne grinje i pošteđuju prirodne neprijatelje. U tome su najbolji bioinsekticidi na bazi Bacillus thuringiensis kurstaki kojima treba dodati 0,5% šećera za bolju efikasnost kada se koriste za suzbijanje prve generacije gusenica. Mogu se koristiti i regulatori rasta insekata na bazi fenoksikarba i teflubenzurona koji se primenjuju više ili manje preventivno u početku pojave gusenica ili još ranije, u vreme masovnog leta leptira. Efikasno suzbijanje se može sprovesti insekticidima na bazi hlorpirifosmetila, fentiona, trihlorfona kao i mnogim drugim kontaktnim organofosfornim insekticidima, kao i insekticidima iz grupe piretroida. Za suzbijanje poslednje generacije smotavca primenjuju se insekticidi kraće karence kao što su organofosforni insekticidi hlorpirifosmetil, a od piretroida lambda-cihalotrin, beta-ciflutrin, alfa-cipermetrin i deltametrin. Karenca ovih insekticida je 21 dan ili manje. Pri suzbijanju gusenica u zbijenim grozdovima bolje deluju insekticidi sa fumigatnim delovanjem. Najčešće je u jednoj godini dovoljno sprovesti jedno tretiranje da bi se sprečila šteta, ali u godinama jake pojave moljaca potrebno je suzbiti dve ili čak sve tri generacije, što znači 2-3 tretiranja. Tretiranje insekticidima protiv grožđanih moljaca nekad se kombinuje sa suzbijanjem pepelnice i plamenjače ako se rokovi poklope. Nedostatak ovakve zaštite je nepotrebno veliki utrošak insekticida koji pada i na lišće i lastare gde nije potreban, već je i štetan (smanjuje se populacija korisnih insekata). Kada se posebno suzbijaju grožđani moljci, tada ne treba tretirati i lisnu masu (kao što je slučaj pri suzbijanju prouzrokovača bolesti), nego samo deo čokota na kome se nalaze grozdovi. Time znatno smanjujemo utrošak preparata i celi niz negativnih efekata kao što je količina ostataka insekticida u biljci, povećana je brojnost korisnih insekata (predatora)…

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst: “Grozdov smotavac – upoznajte neprijatelja” autora: Lazar Sivčev dipl. ing zaštite bilja i prehrambenih proizvoda