Proizvođači mleka u Srbiji mesecima ukazuju na problem koji je nastao zbog prekomernog uvoza mleka iz EU, ali premijer Aleksandar Vučić je, slučajno ili ne, na ovo reagovao tek nedavno kada je predsednik DS-a Bojan Pajtić zatražio da se uvede privremena zabrana uvoza ovog proizvoda.

Vučić je predložio uvođenje prelevmana – posebnih taksi koje se plaćaju prilikom uvoza i služe da se izjednači cena inostranog proizvoda sa istim takvim domaćim. Međutim, stručnjaci kažu da prelevmani predstavljaju samo privremeno rešenje i da je za spas mlečnog govedarstva potrebno da država pomogne farmerima na drugi način – ukrupnjavanjem poseda i premijama za mleko ekstra kvaliteta.

Proizvođači mleka okupljeni u Centralnoj asocijaciji proizvođača mleka Vojvodine još u avgustu prošle godine pokušali su da sa Ministarstvom poljoprivrede dođu do rešenja, upozoravajući ih da će prekomerni uvoz jeftinijeg mleka iz EU primorati mnoge od njih da stave katanac na svoje farme. Međutim, iz Ministarstva poljoprivrede nije bilo signala da će se naći neko trajno rešenje. Tokom prošlog meseca samo je doneta odluka da Republička direkcija za robne rezerve, od 27. do 30. aprila kupi mleko domaćeg porekla prerađeno u mleko u prahu. Za tu namenu izdvojeno je 500 miliona dinara. Ova mera, međutim, nije bila dovoljna, pa je posle novih upozorenja proizvođača mleka, ali i predloga o privremenoj zabrani uvoza, reagovao i premijer Vučić. On, ipak, nije prihvatio Pajtićev predlog, ali je najavio da će Srbija prilikom uvoza mleka uvesti naplaćivanje prelevmana, ne precizirajući kada će ta mera biti uvedena. Pre ove najave, premijer Vučić i neki od njegovih stranačkih kolega za nepovoljan položaj naših mlekara optužili su upravo Bojana Pajtića. Naime, prema rečima predsednika Vlade Srbije, lider DS-a je odgovoran jer je njegov stranački kolega Božidar Đelić 2008. godine potpisao SSP koji je, kako je kazao premijer, „kriminalan sporazum“.

“Njih dvojica (Pajtić i Đelić) su ispregovarali najgori mogući ugovor koji je jedna zemlja napravila, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju gde su naši poljoprivrednici uništeni i gde je nama naređeno da 2014. moramo da pustimo 100 procentno slobodni uvoz mleka.” Blic, 21. 5. 2015. godine

Pošto EU subvencioniše svoju poljoprivrednu proizvodnju znatno više nego što to čini Srbija, iz uvoza nam stiže jeftinije mleko od domaćeg. Zato se, prema rečima farmera, proizvodnja mleka u Srbiji sve manje isplati, a oni koji se bave mlečnim govedarstvom smanjuju broj krava muzara. Centralna asocijacija mlekara Vojvodine objavila je podatak da je broj goveda u Srbiji u poslednjih 10 godina sa 1,5 miliona pao na svega 360.000 grla.

Ali nije samo ukidanje carina doprinelo povećanju uvoza jeftinijeg mleka iz EU. „Završni udarac“ po naše mlekare došao je sa odlukom Brisela da se od 1. aprila ove godine evropskim mlekarama ukine kvota za proizvodnju mleka. Naime, ograničenje u proizvodnji uvedeno je u Evropi pre više od 30 godina kako bi se sprečila preterana proizvodnja i gomilanje viškova. Ta zabrana sada je ukinuta uz obrazloženje da se time žele obezbediti količine mleka za osvajanje tržišta u Kini i Južnoj Koreji. Međutim, sa povećanjem proizvodnje evropske mlekare još više su spustile cenu svog proizvoda, koji zbog liberalizacije uvoza nesmetano ulazi na srpsko tržište. Po podacima Uprave carina, u Srbiju je samo u periodu od 1. januara do 1. maja ove godine uvezeno oko 2.700 tona mleka, mleka u prahu i sireva, što je više nego duplo u odnosu na isti period prethodne godine.

Predsedavajuća Upravnog odbora Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski kaže za Istinomer da se iskreno nada da će doći do uvođenja prelevmana, kako je rekao premijer Vučić, ali ističe da to nije trajno rešenje.

„To je sam privremeno rešenje i ako se ništa drugo ne uradi to će samo produžiti našu agoniju. Ministarstvo poljoprivrede mora da nam pomogne u procesu ukrupnjavanja poseda, jer to je jedini način da naše mleko konkuriše jeftinijem iz uvoza. Ako se to ne uradi proizvođače mleka čeka katastrofa“, govori Sanja Bugarski.

Sa njenim mišljenjem slaže se i agroekonomski analitičar Milan Prostran. On za Istinomer kaže da se proizvođačima mleka „ne piše dobro“, nagalašavajući da su vrlo lošem stanju u mlekarskom govedarstvu doprineli „loše ispregovaran SSP i ukidanje kvota evropskim prizvođačima“.

„Kada bi uveli i privremenu zabranu uvoza mleka, što nam omogućava član 32. SSP-a, bilo bi to samo privremenog karaktera. Kada smo potpisali Sporazum sa EU znao sam da će biti to surova bitka za tržište. Napravljena je greška dok smo vodili pregovore oko SSP-a, jer nije ostavljen dovoljan rok do kada smo morali da zaštitimo svoju proizvodnju. Sada je ukinuta i kvota za proizvođače, pa veliki evropski industrijski proizvođači kreću u osvajanje tržišta. Imamo najavu da će nemački proizvođači povećati svoju proizvodnju mleka za 20 odsto, a danski za 40 odsto. Biće to surova borba“, kaže Prostran.

On napominje da su u EU sve količine mleka u prometu ekstra kvaliteta, a kod nas svega 35 do 40 odsto, pa smo zato manje konkurentni i možemo mleko da prodajemo samo u okruženju.

“Poređenja radi, Hrvatska je dve godine pred ulazak u EU, imala čak 93 odsto mleka ekstra klase. Država mora da pomogne mlekarima i da im premijama po litru za ekstra kvalitet omogući da proizvode najbolji kvalitet, kako bismo koliko-toliko mogli da konkurišemo mleku iz EU“, navodi Prostran.

preuzeto sa : istinomer.rs