Kako sada stoje stvari, Srbija i dalje može da služi kao „otpad“ za hranu i proizvode lošijeg kvaliteta koji se uvoze iz EU, jer Ministarstvo poljoprivrede baš mnogo i ne zanima šta jedemo.

Dok u susednoj Hrvatskoj već uveliko najavljuju analizu kvaliteta naizgled istih proizvoda koji se prodaju na istočnom i zapadnom evropskom tržištu a proizvedeni su u EU, u Srbiji ovako nešto ne postoji ni u formi ideje.
Češka i Slovačka su ovu uporednu analizu već uradile i ustanovile da je čak trećina EU proizvoda koji se prodaju kod njih lošijeg kvaliteta. Istu stvar sada radi i hrvatska Agencija za hranu, koja će proveravati kvalitet istih proizvoda kupljenih u Nemačkoj i kod njih.

Nakon ovih najava, „Blic” je pitao Ministarstvo poljoprivrede da li i kada oni planiraju sličnu analizu, kao i zašto to do sada nije urađeno. Iz kabineta ministarke Snežane Bošković Bogosavljević umesto konkretnih odgovora dostavljena nam je informacija koja nije imala veze sa postavljenim pitanjima.

– Na tržištu Srbije su proizvodi koji su bezbedni za upotrebu i Veterinarska i Fitosanitarna inspekcija vrše unapred planirane, redovne i vanredne kontrole na granicama pri uvozu robe – bio je odgovor Ministarstva.

Crna rupa Vlade Srbije

Na naše insistiranje da nam kažu da li planiraju da urade uporednu analizu, rečeno nam je da takvu inicijativu do sada niko nije podneo. Kako se ispostavilo, ova tvrdnja ministarstva, bar prema rečima Gorana Papovića iz NOPS-a, nije tačna.

– Mi smo se Ministarstvu obraćali bar pet puta s tom inicijativom. Svaki put su nam rekli da nije predviđeno budžetom, drugim rečima, da za to nema novca. Ako je nešto problem, to je Ministarstvo poljoprivrede. Crna rupa Vlade, ne znaju šta rade, uz stalno prebacivanje nadležnosti na druge – objašnjava Papović.

Srbija je možda i jednina zemlja u regionu i Evropi koja nema agenciju za bezbednost hrane. Hrvatska Agencija za hranu redovno objavljuje godišnje analize hrane. Na njihovom portalu se građani redovno obaveštavaju o rezultatima analiza. Među posednjima je informacija da se zbog prisustva teških metala sa tržišta povlači keramičko posuđe sa dečjom dekoracijom. S druge strane, ovakve i slične podatke, na portalu našeg ministarstva ne možete da vidite.

Analiza 2.000 evra

Jedinu uporednu analizu proizvoda kod nas je uradio NOPS, 2011. godine, i to na malom uzorku jer je reč o veoma skupoj analizi koja samo za recimo jedan hemijski proizvod košta i do 2.000 evra. Iako je uzorak bio mali, rezultati su bili frapantni.

– Tada smo dokazali da su kreme za lice lošije, da čokolade imaju manje kakaoa, a začini više soli nego povrća – kaže Papović.