Ni miris ni ukus jagoda koje poslednjih meseci možemo da kupimo na pijacama i u marketima više ne podsećaju na onaj koji pamtimo iz detinjstva. Zašto smo nekada bez greške mogli da kupimo ukusnu i sočnu jagodu, a danas je verovatnije da nam se dogodi suprotno?

Ne, nije stvar u pesticidima, koje “krivimo” za mnogo toga što nam se ne dopada u voću i povrću koje nam je dostupno. Stvar je u nečem drugom, čega nije bilo u vreme stare Jugoslavije i još deceniju posle, a čega danas ima i nužno ne znači da je loše.

Naime, kako u izjavi za “Blic” objašnjava prof. dr Mihailo Nikolić sa Poljoprivrednog fakulteta, sorta jagoda koje su trenutno aktuelne na srpskom tržištu su iz uvoza i njihov ukus se jednostavno razlikuje od ukusa jagoda koje se proizvode u Srbiji. Reč je o sorti “kamarosa” i jedna je od najzastupljenijih sorti na svetskom tržištu.

– One u Srbiju stižu već u martu i aprilu. Uvoze se iz Turske, Grčke, Španije, Maroka… Veoma su rodne i dobro reaguju na transport. Dalje, ne propadaju brzo, čvrste su, zadržavaju svoje osobine. One su apsolutno zdrave. Tehnologija i standardi koji se koriste prilikom njihove proizvodnje su još strožiji nego kod nas. Ipak, nemaju tako lep ukus kao jagode koje se proizvode u Srbiji – kaže Nikolić.

Koje onda da kupujemo?

Na domaćem trižištu mogu se naći i sorte kao što su “arosa”, “marmolada”, “zenga”…, koje su sočne i ukusne, ali stručnjaci kažu da ih nema u većim količinama, budući da teže podnose transport. Najzastupljenije su jagode italijanske sorte “kleri”, koja se masovno poizvodi kod nas i koja bi tokom ovog meseca trebalo da se pojavi na srpskim pijacama.

– Reč je o slatkoj i ukusnoj sorti koja se na tržištu pojavljuje posle 1. maja – dodaje Nikolić.

Nekad smo kupovali samo domaće

Postoji i objašnjenje zašto su pre nekoliko decenija, u odnosu na ovo danas, jagode bile samo ukusne, a mogućnost greške prilikom kupovine nije postojala. Odgovor je jednostavan – na tržištu su postojale samo domaće jagode.

– Dugo samo bili zatvorena zemlja i nismo uvozili. U međuvremenu smo postali otvoreno tržište, a preko sporazuma poput CEFTA, pristup domaćim kupcima dobili su brojni proizvođači iz inostranstva, pa nam tako jagode stižu iz Turske, Albanije, Maroka i drugih zemalja – objašnjava profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Ubrzo ćemo moći da kupimo i domaće i jagode iz uvoza, pa kako da ih razlikujemo? Neki prodavci tvrde da su domaće svetlije, a drugi da boja može da prevari, jer i one iz inostranstva mogu da promene izgled tokom transporta. Dakle, jedino na šta možete da se osloniti je poverenje u prodavca, ali i u cenu, koja je veća kada je reč o jagodama iz Srbije. Bar u prvo vreme.

preuzeto sa : blic.rs