Opasne polifagne vrste sa preko 700 vrsta biljki hraniteljki.Napadnute biljke daju vrlo niske prinose ili dolazi do njihovog postepenog propadanja. Larve drugog stadijuma prodiru u biljku u blizini vrha korena, gde izlućevinama izazivaju hipertrofiju tkiva i stvaranje guka.

Životni ciklus: Broj generacija u zavisnosti od spoljnih činilaca može biti i do 12. Prezimljavaju jaja, dok ostali oblici propadaju. Ciklus razvića je isti kao i kod repine nematode, s tim što ženke uglavnom ostaju unutar biljnog tkiva i ne dolazi do formiranja cista. Prvo larveno presvlačenje dešava se u jajnoj ljusci, a ispilele larve su drugog razvojnog stadijumai predstavljaju infektivni stadijum parazita. Larve se brzo razvijaju, te nakon tri presvlačenja i mesec dana od prodiranja u biljku prelaze u odrasle ženke. Svaka ženka sadrži mnoštvo jaja, dok se mužjaci pojavljuju znatno ređe. Iz jaja, unutar guka, pile se larve nove generacije.

Posle trulenja guka, nematode dospevaju u zemlju, gde mogu da prežive godinu dana bez hrane. Ponekad ženke, pored polaganja jaja, probijaju epidermis korena i vise zadnjim delom napolje.

Prisustvo ove nematode može se utvrdti vizuelnim pregledom korenovog sistema i stabljike soje na kojima se lako uočavaju zadebljanja i guke. Nakon rasecanja korena ili stabla mogu se lako uočiti mlečno bele kruškaste tvorevine, koje predstavljaju ženke korenovih nematoda. Sitnjenjem i potapanjem isečenog guka sa korena u vodu i posmatranje pod binokularom ili drugom optičkom spravom sa namenom uvećanja posmatranog elementa, mogu se pored polno zrelih ženki uočiti jaja i larveni oblici ovih nematoda. Takođe, odgovarajućim metodama mogu se utvrditi predstavnici ovih nematoda u uzorcima zemlje.

Zaražene biljke se moraju ukloniti i ukoliko je to moguće spaliti zajedno sa podzemnim delom. Zaraženi delovi biljaka se nikada ne smeju odlagati na deponije đubrišta, jer postaju leglo zaraze. Zaraženo zemljište u staklenicima po mogućstvu treba promeniti i odstraniti, ili izvršiti obaveznu fumigaciju.

Samo tretiranje nematocidnim preparatima treba izvršiti 4-6 nedelja pre setve, zbog njihovog mogućeg fitotoksičnog dejstva.

Pri zarazi u polju, najefikasnija zaštita se postiže primenom pravilnog plodoreda. Široka primena nematocida je neracionalna i sa ekonomskog i sa ekološkog aspekta. Za sada je mali broj zemljišnih insekticida sa nematocidnim dejstvom i uglavnom nemaju dozvolu za primenu u proizvodnji većine kultura, pa tako ni u soji.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac